Pavić: Alijini sledbenici opet su spremni da budu instrument destabilizacije ne samo BiH

Piše: Aleksandar Pavić

Nedavni teroristički napad na indijske turiste u Kašmiru preti da izazove ozbiljan sukob između dve mnogoljudne države koje poseduju nuklearno naoružanje – Indije i Pakistana.

Što je najgore – to je očigledno i cilj onih koji stoje iza napada. A svesti odgovornost na neku lokalnu terorističku grupu je u najmanju ruku naivno.

Poznato je da zapadne službe već decenijama stoje iza mnogih važnih terorističkih grupa širom sveta. Prava nevidljiva ruka povezana sa napadom u Kašmiru je ruka globalističke duboke države koja se bori protiv preraspodele globalne moći i stabilizacije novog multipolarnog poretka.

Trampova pobeda je već bila alarm za uzbunu. A sve očiglednije otopljavanje odnosa na relaciji Vašington-Moskva, odnosno Bela kuća-Kremlj, upalilo je sve moguće crvene lampice u koridorima globalističke moći. Jer, veliki dogovor Moskve i Vašingtona bi udario u samu srž globalizma, pogotovo ako bi se tom velikom dogovoru priključio i Peking. Tri suverenističke globalne sile su prevelik zalogaj za kontrolu.

Da bi se sprečila konsolidacija velikog dvojnog a možda i trojnog dogovora, a samim tim i konsolidacija kontrole nad evroazijskom, a zatim i američkom kopnenom masom kroz podelu interesnih sfera – neophodno je otvoriti nova žarišta ili reaktivirati postojeća.

Ukrajina je trebalo između ostalog da posluži kao podloga za dugotrajni sukob između Rusije i kolektivnog Zapada, s ciljem trajnog slabljenja Rusije, posle čega bi na red došle Centralna i Južna Azija, a zatim, ili paralelno, i Kina. Trampov dolazak dovodi taj projekat u smrtnu opasnost.

Izraelsko-američki napad na Iran bi imao sličnu funkciju uvlačenja Rusije i Kine u pod minimum posrednički sukob protiv SAD i njihovih vazala. Međutim, Tramp za sada odoleva pritiscima da bude uvučen u tu potencijalnu katastrofu.

Otvaranje novog indijsko-pakistanskog sukoba bi doprinelo destabilizaciji ne samo južne Azije već i čitavog evroazijskog prostora. Kina ne bi mogla da ostane po strani u slučaju ugroženosti opstanka Pakistana, koji je za nju od ogromne ekonomsko-strateške važnosti, a u tom slučaju bi se Indija osetila dodatno ugroženom s obzirom na njen tradicionalni rivalitet sa Kinom.

Na kraju, ne treba zaboraviti ni naše prostore. Trenutna situacija u BiH je dovedena blizu tačke usijanja tom istom, gore-pomenutom nevidljivom rukom. Kriminalizacija državnog vrha Republike Srpske i nedavni pokušaj ”hapšenja” Milorada Dodika u Istočnom Sarajevu jesu u funkciji ne samo provokacije već i pripreme terena za mnogo ozbiljniju akciju destabilizacije čitavog našeg prostora.

Nedavna izjava predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića da postoje planovi da predsednik Srpske bude likvidiran prilikom pokušaja hapšenja uopšte nije bez osnova – naprotiv. Ne samo da postoje validne informacije o takvim planovima, već se zna i da međunarodne snage na teritoriji Brčko Distrikta uvežbavaju presretanje automobilske kolone u kojoj bi se našao Milorad Dodik.

U kontekstu posledica terorističkog napada u Kašmiru, pakistanski ministar spoljnih poslova Kavadža Asif je u intervjuu za RT na engleskom primetio da njegova zemlja već decenijama služi kao oaza zapadnih službi za obuku i indoktrinaciju islamističkih ekstremista. Iz toga se može izvući jasna aluzija na to da iza napada u Kašmiru takođe stoje zapadne, a posebno britanske službe.

Prema Asifu, uvođenje pojma džihada – za koji tvrdi da je izmišljen na Zapadu – u Pakistan tokom Hladnog rata radi suzbijanja SSSR-a u Avganistanu, ”promenilo je vrednosni sistem zemlje i dovelo do sadašnjeg stanja”.

Zanimljivo je da je slično govorio i tadašnji načelnik generalštaba pakistanske vojske, Kamar Džaved Badžva, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2018. godine:

Džihad je definitivno korišćen za radikalizaciju dosta velikih delova populacije. Međutim, ta pojava nije novijeg datuma, niti je započela posle 11. septembra. Tog frankenštajna je zapravo stvorio liberalni slobodni svet, uz voljnu, ali kratkovidu saradnju naše strane posle sovjetske invazije na Avganistan 1979. godine… Uz delatnu intelektualnu pomoć slobodnog sveta, jedan zapadni univerzitet je napravio nastavni plan za medrese, čijim posredstvom je džihad serviran mladim umovima u koncentrisanim dozama, bez konteksta ili objašnjenja.

Ovo veoma podseća na situaciju u BiH gde je, od početka 1990-ih, kolektivni Zapad otvoreno favorizovao islamskog fundamentalistu Aliju Izetbegovića, sve sa njegovim stavom da je spreman da žrtvuje mir zarad suvereniteta BiH. Bio je delimično uspešan – uspeo je da izazove rat ali nije uspeo – niti će – da od BiH napravi suverenu i samostalnu državu.

Opasno je što Alijini sledbenici upravljaju sadašnjim Sarajevom i spremni su, uz pomoć eksponenata ranjene zapadne globalističke zveri, da ponovo budu instrument destabilizacije ne samo BiH nego i šireg prostora oko nje.

Promene svetskog poretka uvek sa sobom nose rizike i opasnosti. Neki su rezultat prirodnih istorijskih potresa. A drugi, još opasniji, su oni koji su veštački izazvani. Pogotovo u nuklearno i biolaboratorijsko doba.

Fakti