Патријарх Порфирије: Стање у Србији веома тешко, не желим да подијељене додатно дијелим

Патријарх Порфирије (фото: instagram.com/patrijarh_porfirije)
Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) Патријарх српски Порфирије рекао је да је у Србији “тренутно стање, најблаже речено, веома тешко”, нагласивши да “дубока подијељеност која се манифестује на свим нивоима, заснована на искључивости која иде чак до мржње, влада у многим сферама друштвеног живота” и апеловао на дијалог.
“Све ово почиње да нас подсјећа на најцрње периоде наше националне историје трагично обиљежене бројним унутрашњим подјелама и сукобима. Истовремено, свака криза, по дефиницији, представља прилику, истинску шансу, да се ствари промијене набоље. Међутим, да би то било могуће, неопходни су дијалог и међусобно поштовање”, рекао је патријарх Порфирије у интервјуу за недјељник НИН.
“Због тога сам са синодалним оцима средином прошлог мјесеца објавио позив на дијалог, чак нудећи окриље Цркве као евентуални простор сусрета”, рекао је патријарх Порфирије.
“Тада смо јасно поручили свима: ‘Црква носи духовно провјерену истину и историјску свијест да ничији партикуларни интерес није важнији од општег добра народа и државе и отвара своја врата широм, позивајући на братски дијалог све одговорне друштвене чиниоце’. Ове ријечи су стигле до свих, али, нажалост, дијалог није отпочео. Због тога у ове велике и свете дане понављам тај апел Човекољубља васкрслога Христа ради и наше љубави према Њему, тргнимо се, устанимо сви из гробова егоизма, разговарајмо, пружимо руке једни другима. Потребни смо једни другима. Нема нам друге”, нагласио је патријарх Порфирије.
На питање о студентским протестима, навео је да је “сигуран да током ових претходних мјесеци није било много оних који су лично разговарали са стотинама студената као што је то он чинио, да би могао да сагледа како ствари заиста стоје”, када је закључио да међу њима не постоји јединствени и заједнички ставови по многим питањима која се налазе у жижи друштвених интересовања.
Нагласио је да му је било јасно да он није тај “који треба или смије да бира једне или друге, да се ставља на страну једних или других, да оне који су већ у себи и између себе подијељени и које многи други дијеле”, да их “додатно дијели”.
“Све вријеме сам имао, и даље у уму и срцу имам, да улога пастира, свештеника, нарочито епископа и патријарха увијек и прије свега јесте да буде уз свакога, да не одбацује никога. Да, како је то давно рекао пророк Језекиљ: ‘кријепе слабе, лијече болесне, превијају рањене, враћају прогнане и траже изгубљене’’ (Јез, 34, 4).