• Издвојено

Патријарх Порфирије: Српски народ да се сабере, разговара и види шта је најбоље за њега

6 дана ‎ ИН4С

Патријарх Порфирије

Патријарх српски Порфирије указао је на потребу да се српски народ, без обзира на међусобне несугласице, сабере, разговара и види шта је најбоље за њега.

Након литургије у манастиру Сланци код Београда, патријарх је у беседи позвао верни народ на смирење, те нагласио да без покајања нема истинског духовног напретка.

„Ако нисмо спремни да чујемо и слушамо једни друге, да разговарамо и да онда у смирењу доносимо одлуке које су угодне Богу, а самим тим најбоље за нас, онда не можемо рећи да смо разумели ни слово спасења“, указао је патријарх.

Подсетио је да хришћански живот не искључује падове и слабости, али да кроз смирење, покајање и љубав верници добијају снагу за духовну борбу, саопштено је из Српске православне цркве.

Додао је и да је љубав и праштање показао Свети Стефан, чији пренос моштију се данас прославља, појаснивши да се, иако каменован, молио за своје мучитеље, али и за српски народ, те да се тај дух праштања и љубави преноси кроз векове.

Патријарх је подсетио на значај лика и дела Светог Стефана, те нагласио да је мученички подвиг овог светитеља, који је пример непрекидне љубави према Богу и људима, путоказ свим хришћанима.

„Потребна нам је подршка светитеља, али и заједничка, саборна молитва.

Где су двоје или троје сабрани у име Христово, ту је и Он. Зато удружујемо своје молитве, не само међу собом већ и са светитељима, попут Светог Стефана“, истакао је патријарх.

Манастир Сланци, у народу познат и као Велики манастир, има дубоке историјске корене.

Према једном народном предању, основао га је Свети Сава почетком 13. века, док друго предање каже да је његов ктитор био краљ Драгутин крајем истог века.

Први писани траг о манастиру налази се у турским документима из 1560. године, у којима се наводи да је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.

Током владавине деспота Стефана Лазаревића и касније деспота Ђурађа Бранковића, манастир је доживио процват.

За време деспота Ђурађа, манастир почиње да слави Светог архиђакона Стефана као своју крсну славу, а према предању, деспот је даровао манастиру и честицу моштију овог светитеља, што је додатно учврстило његов значај, преноси Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: