Патријарх Порфирије: Нека закон Божји, Јеванђеље Христово и ријеч љубави буду темељ нашег постојања

Патријарх Порфирије на свечаности манастира Месића (Фотографије СПЦ)
Још једна значајна годишњица коју СПЦ овог љета прославља сабрала је данас многобројни верни народ и српске архијереје предвођене патријархом српским Порфиријем у древни манастир Месић у Банату. Прослава осам векова свете обитељи месићке крунисана је светом Литургијом којом је началствовао управо патријарх српски, уз саслужење архијереја: будимског Лукијана, банатског Никанора, средњезападноамеричког Лонгина и осечкопољског и барањског Херувима.
По читању јеванђељског зачала, патријарх Порфирије је бејседио и очински позвао народ да се угледа на своје свете претке, који су пре осам вјекова потврдили своје опредељење за закон Божји, закон јеванђељски, закон љубави према Богу и према ближњем.
“Нека закон Божји буде темељ нашег постојања, нека Јеванђеље Христово и ријеч љубави буде наш темељ и основа на којој живимо и на којој развијамо сва друга правила и све друге законе. О томе, браћо и сестре, свједочи ова светиња. Осам вјекова на овом мјесту постоји и управо по благослову Светог Саве, када је подигнута ова светиња и када је овдје дошао монах са Свете Горе да управља њом, од тада и на овим просторима, као и свугдје гдје год се налазимо, закон Христов јесте закон по којим живимо. Сабрали смо се овде у овој древној светињи у Банату да прославимо име Божје и да славећи име Божје потврдимо, покажемо и пројавимо да смо тело Христово, да смо једна Црва, да смо један и јединствен народ Божји, да припадамо једној светој, саборној и апостолској Цркви, која за своју главу има Господа Христа, а то значи: чим је једна глава, једно је и тијело – да смо сви самим тим једно са сваким човјеком који је крштен име Оца и Сина и Светога Духа на православан начин”, беседио је патријарх.
Додао је да ова светиња свједочи не само да смо крштени као православни хришћани него да смо већ ево осам вјекова на овом простору на православан начин славили име Божје, сабирали се у храмовима Божјим и у њима Богу обраћали за помоћ, благодат и благослов, себе преиспитивали и огледали се у лицу Христовом, одмјеравали и процјењивали да ли смо на путу Божјем или скрећемо са Њега.
“Већ осам вјекова ова светиња овдје стоји и свједочи да смо ми, Срби, православни хришћани. Ова светиња свједочи да смо се опредијелили за закон Божји, а не за живот по закону људском.”
Подсјећајући да под капом небеском постоје само два закона по којима се може управљати живот сваког појединца, али и живот једног народа, казао је да је закон људски релативан и пролазан, да се тиче интереса појединаца или група, да не мисли о цијелини увијек и на сваком мјесту, а самим тим да не доноси добро увијек свакоме и на сваком мјесту:
“Али постоји и закон Божји, који је вјечан, који је нама Богом откривен у Сину Божјем, у Христу. За нас, Србе, православне хришћане, то је закон Јеванђеља. Закон Јеванђеља јесте уписана ријеч Божја. То је закон љубави према Богу читавим и својим бићем, али и према ближњем као према самом себи. То је закон милосрђа и праштања. То је закон разумијевања и покајања. Једном ријечју, браћо и сестре, то је закон који нас води у Царство Божје, закон спасења, али и закон који, кад њим живимо, чини да будемо испуњени пуноћом радости, љепотом и смислом. То је, браћо и сестре, закон Христов за који смо се ми опредијелили у личности светитеља Божјег, светитеља Саве.”