Patrijarh Porfirije nam poručuje da srpsko jedinstvo nema alternativu!

Piše: Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige

Srpska pravoslavna crkva je bila i ostala ne samo temelj srpske duhovnosti, već i državotvornosti i nacionalne misli. Kao institucija koja je u vekovima ropstva očuvala svest o slavnoj prošlosti i potrebi za oslobođenjem i ujedinjenjem srpskog naroda širom balkana SPC je daleko pozvanija da govori i o društvenim i političkim zbivanjima oko sebe nego što je to slučaj sa raznim nevladinim organizacijama ili medijskim kućama koje to sebi daju za pravo.

Pred srpskim narodom i srpskim zemljama su velika iskušenja i zato raduje što je SPC za pastira dobila patrijarha Porfirija, velikog duhovnika i teologa, ali i čoveka koji pripada novim generacijama i koji ima razumevanje za one najmlađe koje tek stasavaju. Odluka da otvori zvanični Instagram i Fejsbuk profil, a koja je naišla na oduševljenje desetina hiljada pratilaca, govori o nameri patrijarha da aktivno deluje kroz narod i za narod.
Kao neko ko je odrastao u Šajkaškoj, a čiji preci su se doselili sa prostora današnje Republike Srpske, patrijarh Porfirije dobro razume da i tamo i ovde žive Srbi, po svemu isti, i da njihovo jedinstvo i sabornost nemaju alternativu. U vremenima kada se Republika Srpska suočava sa nizom pritisaka i ucena od strane zapadnih centara moći, a koji su, kao i uvek, u krajnjoj liniji usmereni i ka Srbiji kao matici svih Srba, patrijarhova poseta Doboju i Republici Srpskoj ulila je ohrabrenje i nadu velikom broju vernika koji su ga sa oduševljenjem dočekali. Dočekalo ga je i kompletno političko rukovodstvo Republike Srpske, ali i tamošnja opozicija.

Činjenica da smo vlast i opoziciju u Srpskoj poslednjih godina retko kad mogli videti okupljene na istom mestu i okupljene oko nečega govori u prilog tome da autoritet patrijarha i SPC imaju ogromnu težinu. Sve nas je obradovala nedavna vest da su sve političke snage u Srpskoj stale pod jednu zastavu kada je reč o odbrani njenih vitalnih interesa od nasrtaja Valentina Incka i zapadnog dela međunarodne zajednice. Srbi u Srpskoj, baš kao i Srbi u celini, ne mogu sebi da priušte luksuz unutrašnjih podela i trvenja u situaciji kada nam se kao narodu nameće žig genocidnog naroda, kada se Srbima na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj preti novim Jasenovcima, ,,Bljeskovima“ i ,,Olujama“ i kada su se Srbi u Crnoj Gori konačno digli protiv režima Mila Đukanovića. Mesto na kome je patrijarh okupio političke prvake u Republici Srpskoj opominje i obavezuje, jer je upravo u Doboju tokom Prvog svetskog rata bio najveći logor za Srbe na teritoriji Austrougarske u kome je bilo zatočeno preko 40.000 ljudi, a ubijeno preko 10.000, od čega preko 1.000 dece.
Sloga i sabornost, kao poruke koje je patrijarh ostavio iza sebe u Doboju, jedini su ispravan put za Srpsku i Srbe u vremenima koja nam predstoje. Dovoljno je samo pratiti staze koje je on za kratko vreme utabao, poput mirenja svih političkih snaga u Srpskoj ili blagoslova i podrške radu Milana Krkobabića i njegovom ministarstvu za oporavak srpskog sela kroz obnovu zadrugarstva i dodelu besplatnih seoskih kuća mladima ili borbe da zaštiti interese verujućeg naroda u Crnoj Gori kroz potpisivanje temeljnog ugovora sa istom. Imamo, dakle, na koga se ugledati i od koga učiti kako i šta raditi danas i u buduće.