Партизан славио у „Морачи“: По нотама Пантера, Ледеја и Нанелија узели кључеве другог места
1 min read
АБА/Будућност ВОЛИ/Филип Рогановић
Партизан је у 25. колу АБА лиге победио у Подгорици екипу Будућности, а коначан резултат 83:89 осамосталио је црно-беле на другом месту табеле регионалног такмичења. То значи, ако се не десе велика изненађења у наставку сезоне, да ће управо у полуфиналу Београђани имати предност домаћег терена против Подгоричана.
Важност утакмице изнедрила је истински кошаркашки спектакл, у коме су се најпре тактички надмудривали тренер Андреј Жакељ и Жељко Обрадовић, а пред крај полувремена у „револверашки“ орачун кребули сами актери на паркету. Тројке су се ређале из напада у напад, да се чинило као да је могућа реприза оног чувеног финала Купа СР Југославије за сезону 1995/1996. Тада је Будућност победила Партизан са 126:115, а постигла је чак 20 тројки (најефикаснији је био Драган Вукчевић са 36 поена, Владо Шћепановић је убацио Партизану 31, а Гаврило Пајовић 22). Но, ова далекометна рапсодија Подгоричана није била константна, већ просто „спектакуларна у завршници друге деонице“, а далеко боље је за три поена шутирао гост из Београда.
Штавише, у уједначеном првом полувремену, Обрадовићева екипа је убацила девет тројки из 13 покушаја – нестварних 69,2% (наспрам одличних, али слабијих 6/14 – 42,9% Подгоричана) и само је очајан шут за два, од свега 33,3% успешности спречавао црно-беле да повремена вођства претворе у сталнија и осетнија.
Истини за вољу, није било ни лако црно-белима против расположених Мегија и бившег члана Београђана, Николе Танасковића, али су разиграни капитен Пантер (13 поена, уз четири асистенције), Ледеј (11) и Нанели (девет поена) одржавали егал ситуацију на терену и поред нешто конкретније одбране Будућности када се ради о освојеним лоптама (4:2).
Повратак на паркет после великог предаха донео је за нијансу конкретнији Партизан, а управо та нијанса му је омогућила серију од 11:4 и вођство од седам разлике које је почело да мучи домаћине. Да није било помало чудних одлука судија, попут недосуђеног играња ногом, црно-бели би и раније увећали ту предност, а за њих је било важније да задрже добар ниво у одбрани. А кад у једном нападу Будућности блокаде остваре и Доужер и Пантер, онда се свакако „лакше дише“ – посматрано из црно-белог угла.
Изврсна одбрана гостију преселила је нервозу са гостујуће клупе на њихову (у првом полувремену је Обрадовић имао шта да замери и Аврамовићу и Смаилагићу, у другом је Рајт викао сам на себе излазећи са терена после губљења лопте), но далеко од тога да је меч био готов.
Напротив.
