Парастос СПОМЕНКУ ГОСТИЋУ – дјечаку лављег срца и најмлађем борцу Војске Републике Српске!

Споменко Гостић
Свештенство Архијерејског намјесништва добојског служиће данас парастос за најмлађег одликованог борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, који је погинуо 20. марта 1993. године на Озрену.
Парастос ће бити служен код Споменкове бисте у порти Храма Рођења Пресвете Богородице, након литургије. У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен – умро је 20. марта у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
Споменко Гостић је рођен 15. августа 1978. у Добоју. По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. Током априла Гостићу је умрла мајка, па је остао да живи са баком, која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије Републике БиХ, пише РТРС.

Споменко се пријављује у Војску Републике Српске, гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен, а након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
Прочитајте још:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Spomenko, Sine….
Plemeniti Djecace Viteskog Srca….
Na Tvojoj Djecijoj i Herojskoj Zrtvi….
Republika Srpska, Naseg Srpstva, Stoji….
Kao Spomen Tvome Cestitim Imenu….
Slava Ti i Hvala Lijepi Srpski Sine….
Tuga Roda Tvojega i Nasega je Prevelika….
Suzom je Srpstvo Davno Zaplakalo….
Spomenko Sine, Neka je Blazena Dusa Tvoja….
U Zagrljaju i Ljubavi Tvoje Majke i Babe….
TI Si Jos Jedna NASA RANA i SRPSKA SUZA….
Slava i vječni mir malenom heroju.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ВЕЛИКИ ЧОВЈЕЧЕ!
ПОЧИВАЈ У МИРУ!
ТУГО НАША НЕПРЕБОЛНА!
????????⚪
Počivaj u miru veliki dječače!
a Cedomiru Jovanovicu stan na Dedinju
Dječaku – Čovjeku .
Spomenku , za vječni spomen .
Sunce ti dusu grijalo !
“ Mene sve rane moga roda bole.“
Tugo , vascijelog srpstva.
Nek’ nas ove slike sjete na tu djecu i te đake, što su mali, mali za vojnike, al’ veliki za junake… Vječnaja pamjat!