Папир. Индиго. Бели стих.
Пише: Милица Краљ
Себи пред тамом
Папир. Индиго. Бели стих.
Кроз сан светлуца иње.
Само нестални запис
Процвета из тишине.
Папир. Индиго. Бели стих.
Грли се рима с римом.
Неочекивани дистих
У песми над празнином.
Индиго између света и мене.
Индиго између иња и таме.
Свет се ковитла кроз опсене.
У соби Песма и ја – саме!
Испружим руку према сјају.
Зауставља ме папир бели.
И у паклу и у рају –
Песма и ја – свет смо цели!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
