Папа: Нека се Југославија распала, али Шпанија и Британија морају остати читаве
1 min read
„Свака подјела ме брине”, рекао је јуче поглавар Римокатоличке цркве у интервјуу шпанском листу „Вангардија” , преноси Guardian, осврћући се на покрете за независност Шкотске и Каталоније.
Папа је поручио бирачима да буду пажљиви и да све узму у обзир.
„Очигледно постоје народи са тако различитим културама да их не можете задржати заједно ни да их спојите лијепком. У случају Југославије то је сасвим јасно, али питам се да ли је то јасно и у случајевима других народа који су до сада били заједно”, рекао је папа, истичући да је данас да је сепаратизам разумљив у случајевима као што је бивша Југославија, али се, како је навео, такав модел не може примјенити у свим случајевима.
Он је навео примјере као што су Шкотска, шпански североисточни регион Каталонија и северна регија Италије Паданија, додајући да те области немају сличну историју „присилног јединства”, али је и подсјетио на покрете за независност на простору Америке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sveti otac PAPA.govore neki nasi u SPC,mozda stvarno covjek isijava svetoscu,iz ovog gore navedenog teksta se vidi istinitost njegovog besjedjenja,jedino bi bilo dobro da navede razlicitost kultura ili bolje reci razlike izmedju Paravoslavlja i Rimokatolicanstva,zaostalost Pravoslvalja i napredmost Rimokatolicanstva,zasto to ne reci.Kako ce ovo nasi protumaciti u Patrijasiji,i koji ce nas politicar ili episkop ponovo da ljubi skute „SVETOG OCA PAPE“ .
http://www.youtube.com/watch?v=6zibHGhqt0k
izn knjige Pacovski kanali
SadržajPredgovor ………………………………………………………. 71. Avet nad Evropom ………………………………………. 92. Biskup Hudal i prvi talas …………………………….. 193. Francuski špijun u Vatikanu ………………………… 454. Udarac koji je uzdrmao Vatikan …………………… 595. Pacovski kanal …………………………………………… 796. Zlatni sveštenik …………………………………………. 1157. Vatikanski crni orkestar ……………………………… 1378. Diplomatske obmane …………………………………. 1469. Zaključak …………………………………………………. 167Izjave zahvalnosti …………………………………………. 177Fusnote ……………………………………………………….. 1
hova mesta. Musoliniji eva faff šistička vlvv ada je bila preuzela Italiji u,a s oduševlvv jl enom dobrodošlicom su je primili slojevi običnihkatolika. Pored jačanjn a faff šizma u Italiji i i uzlaza komunizma uRusiji u, Svetu Stolicu su zabrinjn avaa ali sve snažniji i uticaja i sekulari-zaciji e, materiji alizma, pa čak i širenjn e demokratiji e. Piji e XI je ve-rovao da je ovo potonjn a foff rma vlvv adavaa ine, „zasnovana na skorouniverzalnom pravaa u glasa, puna teških mana“ zato što dopuštačak i običnom „rabadžiji i“ da vlvv ada jednom demokratskom zem-ljl om.2Ove nove doktrine su ga uznemiravaa ale još više posle propastistarog poretka u Srednjn oj Evropi. Po tradiciji i, Vatikan je obraćaopažnjn u habzburškim vlvv adaocima Austro-Ugarske carevine radizaštite katoličanstva u Srednjn oj Evropi. Dinastiji a Habzburga jebila Vatikanov vojni grudobran između protestantske Pruske ipravaa oslavaa ne Rusiji e.Raspad Austro-Ugarske carevine na zavaa ršetku Prvog svetskograta bio je još jedna velika katastrofaff za Svetu Stolicu. Dugo-godišnjn i državaa ni sekretar, kardinal Piji etro Gaspari (Pietro Gas-parri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranjn a više malih nezavaa is-nih državaa a „kraja njn e nesrećan“. Po njn egovom mišljl enjn u, „ta novaČehoslovačka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geo-grafsff kih anomaliji a da je nestabilna i verovatno će izazvati veliketeškoće“. NjN egovi pogledi na verovatan razvoj događaja a u Jugo-slavaa iji i kojom dominiraja u Srbi bili su istovetni.3Rušenjn e jedne postojane, katoličke, srednjn eevropske carevineje bio težak udarac istoriji skom poimanjn u pravaa ilnog poretka uVatikanu. Novofoff rmirane državaa e su naglasak stavaa lvv jl ale na sekula-rizaciji u, uz odbiji anjn e drevnog koncepta po kom njn ihovo stanov-ništvo duguju e vojnu odanost i potčinjn enost – Crkvkk i i državaa i. Va-tikan je posmatrao ove promene zbunjn eno.Kao pređašnjn i diplomata, Piji e XI je shvatao realnost savaa reme-nog doba i pokrenuo je raspravaa e za razrešavaa anjn e političkih od-nosa i veza Vatikana s italiji anskom vlvv adom. Od 1870. godine njn e-govi prethodnici su uporno odbiji ali da prihvate gubitak pap-skih zemaljl a i njn ihovo prepuštanjn e Italiji i i opredelili su se daostanu zatočenici u Vatikanu. Piji e XI je ponudio da se odrekn
Posle krvavaa ih srednjn evekovnih krstaških ratova pape su po-primile mnoge osobine kraljl eva. Čitavaa e italiji anske pokraja ine bilesu politički ugrađene u papske zemljl e. Stanovništvo je dugovalopodaničku pokornost i plaćalo poreze rimskom biskupu. No,potresi, refoff rmaciji e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepe-nu eroziji u papinih zemaljl skih moći. Do polovine devetnaestogveka, neumitni politički, društveni i kulturni procesi su potko-pali, a onda i nadvlvv adali političku moć Vatikana.UjU edinjn enjn e Italiji e, konfiff skaciji a crkvkk enih poseda i sužavaa anjn epapske zemljl e na nekoliko kvkk adratnih kilometara oko Trga Sv.Petra simbolizovali su gubitak svetovne moći. Već kada je Piji e XIizabran, svet je odavaa no prevazišao potrebu za imperatorskimpapama. Ovo je, na mnogo načina, bio neizbežan ishod početa-ka savaa remenog doba, ulaska demokratiji e, antiklerikalizma, libe-ralizma, sociji alizma i komunizma. Rezultat je bio taja da se dokraja a devetnaestog veka raširilo verovanjn e da bi bilo „anahronoda pape igraja u civilnu političku ulogu u savaa remenoj međuna-rodnoj zaja ednici Evrope.“1Umesto da se bavaa e promenama koje donosi vreme, pape suse povukle iza zidina Vatikana. Katoličanstvo je počelo da stag-nira pod teškim bremenom izolaciji e, konzervativizma i sve većekrutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruk-tivnom politikom izbora, koja je iz papstva iskljl učivala sve osimItaliji ana prilikom glasanjn a u Savaa etu kardinala. Nekoliko stotinagodina Univerzalnom katoličkom crkvkk om doslovno je dominira-lo italiji ansko sveštenstvo.Svet se menjn ao brzo, i to nagore. Čak i u katoličanstvom be-zuslovno duboko prožetoj Italiji i, stare tradiciji e i poslušnost sve-štenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na njn i-91. poglavljl e
6″U svakom slučaja u, davaa no sam shvatio da je svetovnjn aku i neka-toliku, a istini na voljl u i većini katolika i duhovnika izvan gradaVatikana, skoro nemoguće da daja u valjl anu procenu ili iskažupouzdano mišljl enjn e o papskoj politici. Na papinu odluku može,ili mora, da utiče toliko mnogo nemerljl ivih ili nevidljl ivih eleme-nata. Štavaa iše, atmosfeff ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna iuniverzalna… već se prostire u nekoj četvrtoj dimenziji i i, da takokažem, van vremena je… na primer, oni su u stanjn u da dinastiji uSavaa oja shvate kao neko kratko međuslučenjn e, a eru faff šizma kaoincident u istoriji i Rima i Italiji e. Oni računaja u u vekovima, a pla-niraja u za večnost i to neizbežno čini njn ihovu politiku nedokuči-vom, zbunjn uju ućom i, ponekad, prekorevaja ućom za praktične ivremenom i svetom uslovlvv jl ene umove.“Ser Darsrr i OzbornBritatt nski ambasador u VaVV tikanu, mart 1947.77 gogg dine“Pretpostavaa lvv jl am da… je neki sporazum sklopljl en s Vatikanom iArgentinom… da se zaštite ne samo kvkk islinzi već i oni… koji sukrivi za užasne zločine počinjn ene u Jugoslavaa iji i. Jasno mi je damoramo da zaštitimo naše agente, mada se toga gadim… mi šu-ruju emo s Vatikanom i Argentinom da krivcima obezbedimo raja uovoj drugoj zemljl i.“DžDD on Murzrr KeKK botAmeričkčč i ambasador u Beogrgg arr du, jun 1947.77 gogg d
http://www.youtube.com/watch?v=fwOYhE7pii4
http://www.youtube.com/watch?v=19MuwVDcNcw
„Очигледно постоје народи са тако различитим културама да их не можете задржати заједно ни да их спојите лијепком. У случају Југославије то је сасвим јасно, али питам се да ли је то јасно и у случајевима других народа који су до сада били заједно
http://www.youtube.com/watch?v=fwOYhE7pii4