„Панцир“ је само повод за нове пријетње Америке

Пријетња санкцијама због сарадње са војном индустријом Руске Федерације представља политички притисак Америке на нашу земљу да се дистанцира од Москве и одустане од будућих набавки руског оружја – наводе извори „Новости“.

Поруку да би даље продубљивање војне сарадње са Москвом могло да доведе до увођења америчких санкција Србији у Београд ће у петак донијети функционер Стејт департмента Томас Зарзецки, руководилац Радне групе 231 која је задужена за примјену ембарга према руском безбједносном сектору и онима који са њим сарађују.

Посјета Зарзецког догодиће се у јеку припрема за испоруку руског ракетног система „панцир“ Србији. Директор руске агенције Рособоронеxпорт Александар Михејев у среду је потврдио да ће се то догодити у наредних неколико мјесеци:

– Ракетни системи се састављају, а српски специјалци су на обуци. Све се одвија по плану и неће бити одлагања.

Војни аналитичар Александар Радић, међутим, сматра да испорука оружја која је досад уговорена неће Србију коштати америчких санкција, али да ћемо вјероватно добити упозорење које се тиче будућих набавки:

– Пријетња санкцијама је, прије свега, средство политичког притиска. Они ће вјероватно тражити од Србије да се дистанцира од Русије и одустане од набавке новог оружја.

Радић објашњава да Закон о супротстављању америчким противницима путем санкција Америци даје широк оквир и могућност да, у складу са процјеном економских и политичких интереса, уведе или не уведе санкције.

– Ако би заиста отишли толико далеко да уведу неку врсту санкција, повод би могао да им буде набавка хеликоптера ми-35, јер је ријеч о офанзивним средствима. Чак и тада мјере се не би односиле на државу, већ би биле персоналне и усмјерене на неке људе из ланца набавке наоружања. Највиша фигура која би могла да се нађе на мети тих санкција био би министар одбране Александар Вулин – каже Радић, пишу Новости.

Он објашњава да војну сарадњу са Русијом имају и неке НАТО земље, попут Хрватске и Мађарске, и да то само по себи није разлог за увођење санкција Америке. Наглашава и да оружје које је Србија досад набавила не нарушава безбједносну равнотежу у региону, али да су спекулације о систему С-400 и вјежба „Словенски штит“ послужили Американцима да отворе питање војне сарадње са Русијом.

И предсједник Александар Вучић казао је за РТС да Србија набавља искључиво дефанзивно наоружање и да неће куповати оружје због којег би Србија могла бити под санкцијама. Он је навео и да систем С-400, иако је „фасцинантно оружје“ немамо намјеру да набављамо, јер за то немамо новца.

И заједничка вјежба српске и руске војске била је повод за „прозивке“

Ипак, некадашњи амбасадор Срећко Ђукић, оцјењује да над Србијом „висе“ америчке санкције, као и над свим другим земљама које су куповале оружје од руских фирми које су САД таксативно набројале у закону о санкцијама.

– Овде је парадокс што смо ми избјегли да уведемо санкције Русији, а Америка би могла да нам уведе санкције због Русије. Постоји читава корпа мјера које се ту примјењују – од персоналних, према конкретним особама из власти, којима би рецимо могле да се не одобре визе или да им се имовина коју имају у САД стави под контролу, до тога да се замрзну државна средства. За разлику од много већих земаља, за које су овакве мјере симболична казна, за нас то не би било без значаја – сматра Ђукић.

Могући изузеци

Занимљив приступ Закону о санкцијама (ЦААТСА) имао је бивши амерички министар одбране Џејмс Матис, који се залагао да неке државе које купују руско оружје буду подложне изузецима да се не би потпуно „гурнуле у руке Руса“. Изузеће од ЦААТСА, како је сматрао, требало је омогућити неким земљама да би изградиле ближе безбједносне односе са САД, док постепено смањују зависност од руске војне опреме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: