Пад глобалистичке пропаганде: Гасе се медијски великани антисрпства! ИН4С улази у осамнаесту годину

Док се на медијској сцени Балкана урушавају некада моћне медијске империје, попут Al Jazeere Balkans, Гласа Америке (Voice of America) и Радио Слободне Европе (Radio Free Europe), ИН4С улази у осамнаесту годину свог постојања.

Гашење ових медијских пројеката није плод спољне репресије, како ће се можда настојати представити, већ резултат дубоке деконекције са реалношћу и публиком. Ријеч је о медијима који су годинама функционисали као мегафони глобалистичких и неолибералних центара моћи, служећи се професионалним еуфемизмима како би камуфлирали суштинску идеолошку агресију према традицији, идентитету и суверенизму. Гашење ових медија није чин гушења слободе медија – то је чин историјске правде. Народ их не гаси. Народ их је само престао гледати. Престао слушати. Престао читати. Јер народ осјећа кад му се обраћа неко ко га мрзи, презире и жели да га преобрати у нешто што није.

Своје постојање су оправдавали мантрама о „објективности“, „демократији“ и „слободи медија“, док су суштински били алати дубоких интереса који су подржавали изопачене политике, фабриковали пристрасне наративе и нападали свакога ко се усудио да мисли својом главом – као напримјер  ИН4С. Њихова уредничка политика била је хладно калкулисана – под плаштом професионализма, културе и отворености, ширене су тезе о „геноцидном народу“, „балканским примитивцима“, „заосталој православној заједници“. Циљ је био да се народ одрекне себе, прихвати цивилизацијску инфериорност и коначно – поклони туђим интересима.

Многи домаћи квазипрофесионалци, назовимо их згубиданима са спиновањем у опису радног мјеста, са жаром су хрлили у наручје ових медија, вјерујући да су тиме ушли у друштво „цивилизованих“ и „напредних“. Њихова мисија била је јасна – блатити сваки покрет који промовише српски идентитет, слободарску мисао и аутентичну демократију. Но, вријеме је показало ко стоји на страни народа, а ко на страни новчаника страних амбасада.