Пацовски ратови
1 min read
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Све су оглодали, сад кидишу једни на друге. Једно другоме отима. До истребљења.
Читате о томе од јутра до сјутра. По овим недођијама ратовало је много, и кусо и репато, и брегови и мраморови, и море и хридине, и живина са живином, и бог и сатанаило из греда, и тићи и никовићи, и бијели и зелени, и брадати и ћосави, па дошао ред да ратују, и да се погнају пацови. У пацовски свијет нико није унио лампу, а да је остао читав, и неогребан. Нико га није освијетлио, а да није угазио у мишоловку. Пацовски свијет је неупоредив.
Само пацови трче у онај локал (рупу) у којем главна пацовчина грицка своју кору, а кад промијени локалом, кад више ондје не навраћа, можете угарак у њега. Таква је та пацовска оданост, копирање, тако пацови слиједе пацовске трагове. Такав је њихов тренд. Пацовско – скоројевићки. У другом локалу, можете му по полици нанизати најљепшег, најфинијег шупљикавог сира, на кришке, и резаног у троуглиће, и да буде све џабе, али неће ни да се осврне, ко да је мишомором филовано – само безглаво јури онамо гдје је нањушило да је газда отаборио. У психологији има подјела на ово и оно, и оно, али и ону добро знану и најмрачнију подјелу: на људе – пацове. Људи – мишеви. Налазимо их у Кафкиним јазбинама, али има и женки пацовки, јозефина, пјевачица: ко њих није чуо тај не познаје снагу пакла. И, на крају, сретамо – народ мишева. Што се тиче канала, најзнаменитији су, опет, пацовски канали. У овим временима предлажем и нашем покољењу да се врати ишчитавању „Пацовских канала“. До краја пошасти која траје и трује, којој смо као народ вазда на путу, ваља се опомињати на сценарија и клопке „Пацовских канала“.
Пацови не носе новчанике. Не требају им јер, никад и не плаћају. Не иду дотле. И никако да се овдје, у нашим приликама – строго дефинише – о чему се ради, него се измишљају разна чудеса, и разне терминологије. Ствар је јасна: само пацови, и мафијаши никад ништа, и нигдје, и никоме не плаћа. Немају ту културу. Пацов може да има џакове залиха, пунане подземне амбаре и душке, и вршне закопе, али вас никад неће угостити, него увијек, и опет, само пљачкати. И, отимати. Исти су пацови и на Конику, и Сен Тропеу (Seint -Tropez), и у Лондону. Токију ништа не пријети, никакав пожар, земљотрес, цунами, једино главе му могу доћи пацови.
Сав систем технолошки, канализациони, саобраћајни, налази се доље, испод земље, а доље, у подземљу, владају пацови. Ако крену, а кренуће једне ноћце – неће више бити ни Токија, ни цивилизације. Пацовима је најслађа пластика. Зачудо, и на земљи сретамо исти систем пацова, исту нарав, исту психологију. Кад све збрише, и кад нагомила залиха и за прапрапацовче, пацов још краде и пљачка, па онда сврне (а то му је најслађе), да пљачка другове пацове. На крају, и дроб му проспе, а цревца канчела око лакта.
Елем, та и таква пошаст, лако може да се пренесе и на друге. Не поричем ничије неразумевање, али се питам: откуда, одједном, из ведрана неба, овдашњу мучну пацовску битку на смрт и живот, прекидају извјесни незвани, јављајући се са периферије канализационог тунела, и намичу причу, предлажу, да би се, можда, требало приклонити оном „поштенијем“ пацовском клану, одн. здравијој пацовској групи. И са њима покушати правити некакву бајку, опет јово наново.
Elem@ljudi poznaju i način života majmuna pa nisu majmuni ili život konja… Itd… Pročitaj knjigu „“ pacovski kanali “ kako je preko Vatikan spašen ustaški vrh zločinaca iz NDH. PA ĆE TI BITI MNOGO ŠTA JASNIJE. Inače tekst odličan kao i uvijek.
Сјајан текст, дијагноза
Ovo je odličan prikaz pacovskog života koji ne poznaju oni koji to nijesu!
Savršeno jasno i precitno
Ово треба да буде нека друштвено политичка анализа актуелног тренутка?
Боље да се пичио фирцик.