Pacijenti putuju 12 sati na terapiju, dok Vlada troši milione za vojne igračke
1 min read
Vlada se ruga građanima
Objavljena vijest o kupovini oklopnih vozila od američkih „partnera“ nije mogla doći u „pogodnijem“ trenutku – kada javnost saznaje da pacijenti koji liječe karcinom moraju da putuju u Banjaluku (450 kilometar u jednom pravcu, ukupno 900 kilometara) jer aparat za zračenje u KCCG ne radi!
Crna Gora ne pokriva troškove smještaja i hrane pacijentima, pa pretpostavljamo da se refundiraju samo troškovi utrošenog goriva, što je nekih 130-150 evra za povratni put.
Crna Gora, preciznije Vlada Crne Gore, kupila je od američkog proizvođača oklopna vozila i helikoptere. Vlada je potrošila nekoliko desetina miliona evra kod svog NATO „partnera“. To je prioritet u odnosu na potrebu da osposobi aparat za zračenje, koji je neophodan pacijentima.
Na internetu se može naći podatak da je ponuda za kupovinu tri aparata za zračenje, bolnici u regionu prije par godina, bila oko 7 miliona evra. To izađe nekih 2,3 miliona po komadu. Ako pretpostavimo da Crna Gora ima potrebu za 3 medicinska centra, jug, centar i sjever, 7 miliona evra nam obezbjeđuje potrebe liječenja za pacijente u tri regije.
Kad već trošimo nekoliko desetina miliona na kupovinu vojnih igračaka, zar nismo mogli makar jedno oklopno vozilo da ne poručimo i da KCCG dobije novi aparat za zračenje?
Trebalo bi posetiti Onkološko odeljenje u KCCG, jedino u CG gde teški bolesnici dolaze na terapije iz svih krajeva CG. Dolazak na zakazani pregled podrazumeva javljanje na prijemni šalter pre 8 sati ujutro i čekanje minimum sat i po i maksimum 3 do 5 sati. Nakon pregleda na kojem se određuje terapija ili nastavak terapije, u istom hodniku malo niže odčekate još par sati ako ste na hemioterpiji i isto toliko na zračenje ukoliko imate sreće da aparat radi. Mislim da je ovo smisleno da skrene bolesnicima pažnju sa svoje bolesti na to da li će stići na poslednji voz za Bijelo Polje ili autobus za Herceg Novi. Žalosna ironija, žalosna slika maltretiranja velikog broja ljudi oboelih od karcinoma koja iscrpi i „razboli“ i njihove zdrave pratioce a ne same bolesnike. Ko prvi put zakorači na Onkološko odeljenje u vreme prijema pacijenaca, prvi šok doživi kada se mora progurati do ordinacije onkologa kao da je u punom autobusu, odakle kreće horor. Da li se uopšte zna broj obolelih od kancera u CG (i onih koji se leče van CG)? Ko god poseti ovo odeljenje, očigledno je da je preko potrebno omogućiti ljudima da se leče i primju terapije makar u svom regionu ako ne u svom gradu.
Kakav smo poltronski i uliznički narod bolje i ne zaslužujemo.
Kakva je parlamentarna opozicija bolje se i ne može.