Пацијент тражио помоћ, па се убио у кругу болнице

Пацијент из Никшића, који је два дана заредом крајем априла тражио помоћ психијатра у Општој болници у том граду, након прегледа дежурног доктора интернисте, извршио је самоубиство у кругу те здравствене установе.

Управа никшићке болнице о случају суицида обавијестила је Министарство здравља двадесетак дана касније, изнијевши проблем организације психијатријске службе, а тај ресор наложио је ванредну екстерну контролу квалитета стручног рада и медицинске документације у вези са лијечењем преминулог пацијента, пишу Вијести.

Никшићка болница, у данима када је пацијенту било потребно лијечење, није имала дежурног психијатра. Тридесетпетогодишњаку је помоћ указао дежурни љекар, који је телефонском контактирао његову љекарку – начелницу психијатријске службе, што је потврђено и у болници. Љекарка је колеги препоручила терапију коју је пацијент и примио, предложено му је лијечење у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) што је одбио и по изласку из здравствене установе, на рампи болнице, извршио самоубиство ватреним оружјем.

Данима без приправног психијатра

Из Министарства здравља “Вијестима” су јуче одговорили да им се менаџмент никшићке болнице обратио 17. маја ове године путем е-маила у вези са организацијом психијатријске службе. Истим дописом, обавијештени су, тврде, о суициду који се десио у кругу Опште болнице Никшић, тачније испред објекта, као и да је пацијенту ординирана терапија и препоручено болничко лијечење које је он одбио.

“У Министарству здравља након тога одржано је више састанака на којима је разговарано о потенцијалним рјешењима организације ове службе до периода завршетка годишњих одмора, као и да се у сарадњи са другим здравственим установама успостави додатна ангажованост љекара, чиме ће проблем бити привремено ријешен”, казали су из ресора којим руководи Војислав Шимун.

Појаснили су да је већ ангажован психијатар из Дома здравља Подгорица који је стављен на располагању болници.

“Обавјештавамо Вас да ће Министарство здравља покренути ванредну екстерну провјеру квалитета стручног рада и преглед медицинске документаације у овом случају, тј. да ли је пацијент лијечен у складу са медицинским протоколима и доктрином”, наводи се у одговору.

Из никшићке болнице, међутим, тврде да је случај испитивала интерна Комисија за контролу квалитета болнице и закључила да је пацијент лијечен у складу са медицинским протоколима, као и да му је ординирана терапија.

Признају да у спорним данима, 27. и 28. априла, нијесу имали приправног психијатра, али и поручују да немају надлежност за присилну хоспитализацију на Одјељењу психијатрије.

“Тачно је да се десио суицид у кругу Опште болнице у Никшићу, о чему је истог момента обавијештена Управа полиције у Никшићу, која даље предузима потребне радње из своје надлезности. Пацијент је прегледан дана 27. априла од стране дежурног доктора, који након увида у стање пацијента предлаже хоспитализацију у КЦЦГ. Међутим, у том тренутку пацијент у присуству чланова породице одбија хоспитализацију. Због пружања здравствене заштите дежурни љекар позива начелницу психијатрије, која у том тренутку нема обавезу приправности, али из хуманих разлога према пацијента одговара сугестијом за даљи терапијски третман и упућивање пацијента на болничко лијечење у КЦЦГ. Општа болница у Никшићу нема надлежност за присилну хоспитализацију на Одјељењу психијатрије. Нагласавамо да је пацијент 27. априла примио ињекциону терапију, као и 28. априла ујутру”, казала је “Вијестима” директорица никшићке болнице Душанка Милатовић Перовић.

Након суицида почели да рјешавају проблеме

Никшићка болница је прије двије године, када је започела изградња нове Клинике за ментално здравље и адаптација старе клинике КЦЦГ, била установа у коју се поред Специјалне болнице за психијатрију у Доброти упућују на болничко лијечење пацијенти из Подгорице.

Кадровски капацитети те болнице, међутим, тешко да задовољавају потребе и становника Никшића, с обзиром на то да установа нема довољно психијатара, а у појединим данима ни приправног специјалисту из те области.

Према систематизацији Опште болнице Никшић, предвиђено је седам психијатара, а у установи раде три љекара, од којих један нема приправност.

“По систематизацији је предвиђено седам психијатара, ми имамо три, од којих један уопште не приправише (има дијете до три године), други прихвата приправност од 10 дана, а начелница одјељења др Марина Бајовић приправна је 15-20 дана. Донедавно је био ангажован још један колега, који је обављао приправност, тако да је приправност била подијељена на десет дана”, тврди директорица Милатовић Перовић.

Одговарајући на питања “Вијести”, казала је да установа годинама уназад расписује конкурсе за специјализације за психијатрију, на које се нико не јавља.

“Расписивањем ових конкурса препознали смо мањак кадра из ове области у нашој установи. Док се наведени проблем не ријеши, служба је организована кроз приправности”, рекла је она.

“Вијести” су директорицу болнице питале и да ли је тачно да су прије овог случаја били у могућности да ангажују додатног извршиоца психијатра, али да то није остварено због ниског хонорара који му је понуђен. Милатовић Перовић је казала да нису имали састанак са психијатрима који су тражили већи хонорар од оног који је прописан од Министарства здравља, а износи 120 еура дневно, плус плаћене трошкове смјештаја и превоза.

Рекла је и да је болница путем е-маила информисала Министарство здравља у вези организације Службе за психијатрију и о догађају од краја априла, али није одговорила да ли се том ресору обратила прије случаја суицида и информисала их о кадровским проблемима.

Самоубиство могло бити спријечено?

Љекари, са којима су “Вијести” разговарале, а који због природе догађаја нијесу жељели да јавно коментаришу случај, кажу да се без увида у стање пацијента не може говорити о томе да ли би исход могао да буде другачији, да је у никшићкој болници тог дана младића примио специјалиста психијатрије.

“Можда би се пацијент убио и након прегледа психијатра, а можда би и специјалиста који је једини надлежан за процјену његовог здравственог менталног стања уочио да је суицидалан и затражио асистенцију полиције. Надлежне треба да забрине и то што је пацијент код себе имао ватрено оружје, те да ли је оно било у легалном посједу”, истакао је један од саговорника.

Према Закону о здравственој заштити, доктор медицине и психијатар/неуропсихијатар, у случају када процијени да је природа менталног обољења код пацијента таква да може да угрози сопствени живот или здравље или живот и здравље других лица, може да га упути на болничко лијечење у одговарајућу психијатријску установу, а надлежни доктор те здравствене установе дужан је да то лице прими на болничко лијечење, без претходног пристанка болесника, односно пунољетног члана његове породице.

Закон, у истом члану, прописује и да доктор медицине и психијатар који пацијента упути у психијатријску установу може да затражи помоћ органа државне управе надлежног за унутрашње послове, уколико процијени да је пацијент у таквом стању да може угрозити безбједност људи и околине.

Третман и лијечење пацијената са психијатријским проблемима често је у фокусу заштитника људских права и слобода. У годишњем извјештају за 2023. омбудсман констатује да је неопходна израда посебног протокола који би чинио стандардне процедуре и сарадњу у случајевима пружања асистенција приликом транспорта лица у психијатријску установу.

У истом извјештају, заштитник запажа да у оквиру постојећих здравствених установа не постоје услови за болничко лијечење дјеце која имају потешкоће са менталним здрављем, што представља озбиљан проблем.

Заштитник констатује и да се у Специјалној болници за психијатрију у Котору већ годинама указује на слаб материјални положај, инфраструктуру и недостатак кадрова.

“Заштитник примјећује да се пацијенти у сваком моменту не слажу са хоспитализацијом, односно даљим боравком у болници. У овом контексту је веома важно да пристанак на лијечење буде слободан и заснован на тачним информацијама, док се у противном морају обезбиједити гаранције права које важе код присилне хоспитализације”, закључују између осталог у овој институцији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: