Пабло Неруда: Овде те волим
Пабло Неруда
Овде те волим.
Међу суровим боровима расплиће се ветар.
Месец светлуца над водама заблуделим.
Пролазе једнаки дани гонећи један другог.
Распасује се облак у разигране фигуре.
Сребрни галеб ветра откида се од смираја.
Понекад неко једро. Високе, високе звезде.
Или крст тамни неке лађе.
Осамљен сам.
Понекад освањујем и чак ми је душа мокра.
Звони, одзвања далеко море.
Ово је овде лука.
Сада те волим.
Сада те волим и залуд те видокруг скрива.
Волим те чак и међу тим стварима ледним.
Понекад пољупци моји тим лађама суморним
плове по мору без циља.
Већ видим себе заборављеног као ове старе котве.
Још су тужнији кејови кад уз њих пристаје вече.
Умор се сваљује на мој живот јалово гладан.
