Pa samim tim i pametniji…

Piše: Boris Mjačin, (antifashist.com; preveo Ž. Nikčević)

Obožavam zapadne klovnove, koji periodično blebeću da „Rusija ide ka autoritarnoj državi“. Kao prvo, u svetu postoji ogroman broj autoritarnih država koje žive veoma dobro (Saudijska Arabija, na primer).
Kao drugo, u Rusiji je veoma teško izgraditi istinski autoritarnu državu. I to ne zato što ćete imati ozbiljne „demokratske“ protivnike, nego zato što bi bilo kao u onom vicu o seksu na Crvenom trgu – upropastiće vas savetima.

Odnekud će sigurno izroniti nedotučeni monarhisti, komunisti, fundamentalisti, patriote, evroazijci, Strelkov, Prilepin, Rogozin, Raškin i Nataškin, i svi će se nadmetati, gurati laktovima, savetujući vas kako da pravilno ugušite demokratiju.
Ako ćemo ozbiljno, Zapad ne shvata da su njihov politički spektar i naš politički spektar – kao što se kaže u Odesi – „dve ogromne razlike“.

Naš komunista, prekaljen vekovima revolucionarne borbe, nije to njihov piskavi laburista. Naš monarhista u podrumu drži Mosinovu pušku, a ne portret Luja XVI od Žozefa Diplesija. Reklo bi se da u Evropi treba da žive pametni ljudi, da imaju nauku, tehnologiju, društvene mreže, ali oni ne razumeju tako jednostavnu stvar – da se politička raznolikost na Zapadu i u Rusiji uopšte ne poklapa.
Mi, na primer, nemamo uticajnu stranku Zelenih, kao u Nemačkoj; nema ni nekakvih demohrišćana. Ne postoje sistemski neutralne (tj. „nikakve“ partije) koje se bore protiv kravljeg prdeža i drugih univerzalnih pretnji izmišljenih od postmodernih naučnika poput Rifkina.

Mi imamo pravu borbu. Imamo žestoku tuču na internetu ko je više kriv za građanski rat: zlokobni boljševici, koji su izgradili potpuno socijalističko društvo u Rusiji, ili sveti car mučenik, koji je zemlju doveo do katastrofe sa dva izgubljena rata. Znam čoveka koji je raskinuo sa svojom devojkom nakon što je otkrio da ona saoseća sa belima, a ne sa crvenima. Mi živimo, dišemo, deremo grlo i silazimo s uma zbog takvih stvari na koje zapadnjak sa ulice neće ni pomisliti, nego će jednostavno slegnuti ramenima i poći dalje.
Mi smo sistemski mlađi i samim tim sistemski kontradiktorniji. Eto zašto je Rusija mnogo slobodnija i mnogo manje autoritarna od Zapada. Mi ćemo se sa svojom autoritarnošću sami nekako izboriti. Naterali smo Nikolaja II da abdicira, Staljin je osuđen, Hruščov je smenjen, Jeljcin je proklet, ako bude potrebno – mi ćemo i Putinu reći da je vreme za penziju, i niko zbog toga neće biti poslat u koncentracioni logor i neće biti mučen usijanim kleštima (Navaljni nije u zatvoru zbog kritike Putina, već zbog činjenice da je prekršio uslovnu kaznu, sistem je funkcionisao, to je sve).

Mi smo potpuno samostalni superetnos („civilizacija“) sa sopstvenim veoma korisnim istorijskim iskustvom. To iskustvo i jeste naša sloboda. A ko se sa ovim ne slaže, ko veruje da je ruska istorija nekako „nepravilna“, „neevropska“, taj je jednostavno budala koja ne priznaje etničku i političku raznolikost. U suštini, to je relikt zapadnog rasizma i hegelijanstva iz 19. veka, kad se Evropa smatrala centrom sveta i „progresa“, a sve druge etničke grupe i civilizacije etiketirane kao „zaostale“. To je ono što klovnovi ne razumeju, iako se i sad tobože bore protiv rasizma. A mi razumemo. Zato što smo slobodniji, pa samim tim i pametniji.