„Озбиљна пријетња“: Војска Црне Горе на граници са Русијом

Илустрација (Фото: Depositphotos/ Bumble-Dee)
Војска Црне Горе (ВЦГ) планира да до краја 2021. године одржава своје присуство у НАТО мисији у Летонији.
Мисија је уведена 2016. године као вид одвраћања Русије од притиска на прибалитичке државе.
Како преноси портал Балканска безбједносна мрежа на задатку ће се на шестомјесечном мандату у мисији „Појачано истурено присуство“ (ЕФП) ротирати једно извиђачко одјељење из Црне Горе, једно инжињеријско пионирско одјељење и штабни официри.
У ЕФП батаљону у Летонији налазе се војници из Канаде, Црне Горе, Словеније, Италије, Шпаније, Чешке, Албаније и Пољске, преноси Танјуг.
„Прва ротација коју је послала Црна Гора од децембра 2018. до јуна 2019. било је извиђачко одјељење од осам људи и један штабни официр. Сада је у Летонији инжињеријско одјељење које ће у децембру смијенити извиђачи. Према одлуци црногорских власти ангажоваће се одјељења бројности до девет људи и до четири штабна официра у командама јединица ЕФП“, наводи се.
Елементи ВЦГ су у саставу мултинационалне батаљонске борбене групе „Летонија“ у којој улогу водеће земље има Канада, а јединица је смјештена у граду Адажи.
За потребе обуке и задатке показивања силе јединице батаљона могу да се крећу по читавој Летонији, али за Црногорце је услов да поштују своје национално ограничење да не улазе у подручје од пет километара од границе са Русијом.
Црна Гора се ослонила на партнерску подршку Словеније у припреми и ангажовању свог националног елемента у ЕФП и зато се обука проводи у Словенији. Договорена је заједничка вежба у трајању од двије до три недеље и оцјењивање два пута годишње прије одласка у Летонију.
Влада Црне Горе на сједници 17. октобра одобрила је да се са словеначким Министарством одбране договори обука и оцјењивање тих снага прије одласка на активности у ЕФП.
Мисија ЕФП уведена је 2016. године када је НАТО на Варшавском самиту одлучио да због погоршања безбједносних прилика на истоку Европе покрене мисију одвраћања Русије од притиска на прибалтичке државе.
Формирана су четири мултинационална ојачана батаљона која су размјештена по један у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској. Батаљоне предводе снаге из САД, Велике Британије, Канаде и Њемачке.
У ротацији која је сада на дужности налази се приближно 4.750 људи.
Из региона, на терену у Летонији је око 50 војника из Словеније и осам из Црне Горе, а у Пољској је 69 људи из батерије вишецевних лансера ракета Хрватске војске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ka što ste vi bježali sa Kosova.
,,vojska održava svoje prisustvo u Letoniji,, nijeste se pravilno izrazili za mene je gramatički pravilno reći,,MNE nema vonike ili regrute a onda nema ni vojsku , ipak šalje neke tipove da učestvuju u predstavi s ulogama vojnika,, a kavi su to junaci kad ih djeca mogu potjerati
Sad Rusima tresu gace od straha.
Za Anonimnog – ako Rusima gace nisu pune sto se toliko bune protiv sirenja NATO.
Јеси цар Блентовене… Одавно ниси „умнију“ ријеч реко
Mislim da će se od „hrabrih Montenegrina“ Rusima „napuniti gaće“!
Кад „војска“ почне да им дезертира са НАТО положаја на граници према Русији прогласиће то за херојство исто ка кад су бјежали са Баније.
Црногорска посла…