ИН4С

ИН4С портал

Озбиљан пропуст у Народној библиотеци: Држића воде као хрватског књижевника:

Кажу да Срби греше на свој рачун откад их има. Такву грешку открио је писац Слободан Владушић, и то - у Народној библиотеци Србије

Фото: З. Јовановић Новости

Кажу да Срби греше на свој рачун откад их има. Такву грешку открио је писац Слободан Владушић, и то – у Народној библиотеци Србије. Док је за све институције у Србији које се научно баве историјом српске књижевности, књижевност Дубровника и српска и хрватска, неко је у НБС одлучио да буде само хрватска. Владушић се у тексту „Зашто нисам равнодушан“, управо објављеном у листу „Печат“, запитао зашто је у НБС „Историја Дубровачке књижевности“ академика Злате Бојовић заведена као хрватска књижевност

Да није у питању грешка, већ доследност надлежних у НБС, Владушић наводи и да је књига „Поезија Дубровника и Боке Которске у доба ренесансе, барока и просветитељства“, објављена у оквиру едиције „Десет векова српске књижевности“. такође означена шифром 821.163.42, што значи да припада – хрватској књижевности, пишу Новости.

– Наведени примери показују у ком правцу се ствари крећу када људи пристану да буду равнодушни према судбини националне књижевности – написао је Владушић. – Равнодушност тада води ка осећању културне инфериорности, а самим тим и мирења са свим облицима националног понижења, који се тада прихватају као нешто нормално и заслужено. После тога, наравно, следи одрицање од идентитета који више не може да се брани, јер је из њега избрисана свака вредност.

Ово, нажалост, нису усамљени примери. Од распада Југославије није пронађено системско решење како ће се каталогизовати књиге. Тада су промењене ознаке за језик, па су све ћириличке књиге заведене под српски језик, а латиничке књиге под хрватски.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Озбиљан пропуст у Народној библиотеци: Држића воде као хрватског књижевника:

  1. Опет грешка. Или српска или хрватска. Да се поменути Дубровчани могу огласити знамо какав би одговор дали.

    12
    1. И не само они. У каталогу Централне библиотеке са Цетиња су и митрополит Амфилохије и сви они који су нешто објавили у Црној Гори пише им црногорски језик.

      11

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *