Овако се прославља Ђурђевдан

После Светог Николе и Светог Јована, Ђурђевдан је трећа најчешћа српска слава.

Слави се 6. маја као Свети Ђорђе (Георгије или Ђурађ), и 16. новембра као Ђурђиц. Обичај је да се за Ђурђевдан кољу први јагањци и иде на Ђурђевдански уранак, али се у градским срединама данас то другачије слави.

Неколико дана раније позива се свештеник у кућу да освешта водицу. За Ђурђевдан се традиционално ките капије, ограде и врата вјенцима од љековитог биља што симболизује очување здравља и лијечење болести. Светом Ђорђу се у заслуге ставља стварање немањићке Србије.

Према предању, Стефан Немања молио се овом свецу заштитнику да га ослободи из пећине у коју су га заточила и оковала љубоморна браћа. Молитве су му биле услишене, а он је постао велики жупан и утемељио моћну државу.