"Злонамерници сити и манити, све ми забранисте у рођеној кући, ал не може ми нико забранити да певам и да се смејем умирући, а то се вама више не догађа ни кад свадбујете, ни кад вам се рађа"!
Добрица Ерић; фото: mojahercegovina.com
Пркосна песма
Ја раб Божји Србин са проседом брадом изјављујем драговољно кроз ланце и жицу пред сведоцима Силом, Муком и Неправдом да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам а треба да нисам Крив сам одавно што стојим усправно и гледам у небо, уместо у траву Крив сам што се дрзнух против кривде крив сам што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам.
Крив сам, и да завршим с највећом кривицом (пре него што се заценем од смеха), крив сам тврдоглавац што сам Православац и Светосавац и што не верујем у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам да сачувам главу изгубићу часни крст и крсну славу Ако не признам црно ми се пише цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево признајем и то за спас рода Ја више не постојим скините ме с листе Ја сам од сад само ваздух, светлост и вода три елемента која вам користе А ово што пред вама говори и хода то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку с хиљаду слугу и слушкиња лажи убрао си ми сунце ко јабуку и радост чисту ко булка у ражи Моји ће потомци пити јед и чемер а твоји већ пију горку медовину за крвав новац којим пуниш ћемер распродајући моју ђедовину Усуд ће ти лудачку кошуљу обући и тада ће се мало разданити или ће планета од срамоте пући и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи убица и гоља чопори робота и других монструма палацају на твоје воћњаке и поља и на моју белу кућу поред друма око које као најлепше одиве цветају липе, јабуке и шљиве.
<
Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци суци и џелати исписали сте ми своје заповести по зеницама најфинијем стаклу што теже живим, лакше ћу умрети Зашли сте много у ноћ поодмаклу али узалуд ћете линчовати најгостољубивији народ на планети (због чега ћете горети у паклу) јер Људско Срце чудо над чудима неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници сити и манити све ми забранисте у рођеној кући ал не може ми нико забранити да певам и да се смејем умирући а то се вама више не догађа ни кад свадбујете ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам а ви зажмурите иначе ће вам се очи распрснути од сјаја мог лица Само, пожурите што пре ме разапнете пре ћу васкрснути!
Обожавам пркосну пјесме.Хвала ти што си је створио и што никад нећеш умријети.Вјечна памјат добри Добрице Ерићу.
„Lepo, lipo,ljepo i lijepo
latice su istoga cvijeta.“