Квалитетан сан је кључан за обнављање мозга и одржавање когнитивних функција.
Поподневно зијевање није само знак досаде или умора. Оно може бити начин на који тијело показује озбиљан недостатка сна, што на дужи рок може допринијети развоју болести попут дијабетеса, можданог удара или чак разних врста деменције.
Дневни умор може указивати на озбиљан здравствени ризик. Стручњаци кажу да редован, квалитетан сан од најмање седам до осам сати није луксуз, већ основна потреба, преноси ДАН.
Уколико ова основна потреба није остварена, може да се повећати ризик од неколико болести:
дијабетеса;
депресије;
срчаних болести;
бубрежних болести;
високог крвног притиска;
гојазности;
можданог удара.
Дугорочно, може да повећа ризик од свих врста деменције.
Стручњаци кажу да људи често игноришу знаке поспаности, иако они могу да укажу на озбиљан недостатак сна. Ако неко заспи током састанка, то није једноставан недостатак интересовања, већ знак недовољног или лошег квалитета сна.
Дневна поспаност нарушава перформансе, али може указивати и на поремећаје спавања или друге здравствене проблеме.
Истраживања показују да код продуженог недостатка сна не може реално да се процијени колико смо исцрпљени. Иако осјећамо да нам добро иде, у стварности то често није случај.
У случајевима упорне поспаности, мозак повремено упада у такозвано микроспавање. То су невољни периоди који трају неколико секунди, када се мозак накратко „искључи“. Већина људи чак ни не примјећује да се ово догодило. Међутим, ово може бити изузетно опасно, посебно током вожње или обављања било које друге активности која захтијева пажњу.
Шта би још могло бити иза умора?
Поремећај спавања може изазвати дневни умор. Превише кофеина, конзумирање алкохола прије спавања, недостатак вјежбања или лоша хигијена спавања као што су свијетла, превише топла или бучна спаваћа соба, могу да доведу до хроничног умора.
Многи људи погрешно вјерују да им мало алкохола помаже да заспу, а у ствари, на тај начин се погоршава квалитет сна. Хронични бол или одређени љекови такође могу утицати на то, па је вриједно консултовати се са специјалистом за спавање.
Поспаност током дана повећава ризик од деменције код жена
Према студији објављеној 19. марта 2025. у медицинском часопису „Неурологy“, Америчке академије за неурологију, повећана дневна поспаност код старијих жена може да укаже на повећан ризик од деменције.
Жене у 80-им годинама које постају све поспаније током дана током периода од 5 година могу да се суоче са двапут већим ризиком од развоја деменције.
Међутим, студија не потврђује да поспаност током дана узрокује деменцију, само указује на постојање везе између те двије појаве.
Нова студија је показала да жене у 80-им годинама које имају повећану поспаност током 5 година имају двоструко већи ризик од развоја деменције.
Иако студија не доказује да она изазива деменцију, она наглашава снажну везу између промена спавања и когнитивног пада.
„Сан је неопходан за когнитивно здравље, јер омогућава мозгу да се одмори и подмлади, што побољшава нашу способност да јасно размишљамо и памтимо информације“, рекао је аутор студије др Јуе Ленг са Универзитета Калифорније у Сан Франциску.
„Међутим, мало се зна о томе како су промјене у сну и когницији повезане током времена и како се ове промене односе на ризик од деменције у каснијим деценијама живота. Наша студија је открила да проблеми са спавањем могу бити испреплетени са когнитивним старењем и могу послужити као рани маркер или фактор ризика за деменцију код жена у 80-им годинама.“
Алцхајмерова болест најчешћи узрок деменције
Алцхајмерова болест (АБ) јесте најчешћи узрок деменције. Она је узрочник више од 60 одсто свих дијагностикованих деменција, а деменција је, како је за „Блиц здравље“ објаснио доктор Миодраг Манигода, љекар специјалиста неурологије, група неуролошких поремећаја, која се карактерише хроничним, углавном споро прогресивним пропадањем когнитивних функција мозга, при чему пропадање ових функција доводи до немогућности особе да самостално функционише у активностима дневног живота.
У когнитивне функције се убрајају:
памћење;
говор;
пажња;
оријентација;
могућност планирања сложених радњи;
апстрактно мишљење.
Доктор Миодраг Манигода подсећа да број оболелих од Алцхајмерове болести и других облика деменције стално расте, али и да би број особа са деменцијом могао да се смањи за 50 одсто ако би се елиминисало 14 фактора ризика.
14 фактора ризика за настанак деменције:
мањак образовања;
губитак слуха;
повишен крвни притисак;
пушење;
гојазност;
депресија;
физичка неактивност;
шећерна болест;
претјерано коришћење алкохолних пића;
повреде мозга;
загађење ваздуха;
социјална изолација;
нелијечени пад вида;
висок ниво ЛДЛ холестерола.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
