Овације и вишеминутни аплаузи за “Урнебесну трагедију” на затварању Град театра

Тридесет седми фестивал Град театар завршен је синоћ играњем представе “Урнебесна трагедија” настале по тексту Душана Ковачевића, у драматизацији Молине Удовички Фотез, а у адаптацији и режији Јагоша Марковића. Представа је продукција Народног позоришта, Београд И Народног позоришта Републике Српске, Бања Лука.

Публика на сцени између цркава је уживала у представи и наградила цијели глумачки ансамбл веома дугим аплаузом и стајаћим овацијама.

Радња драме „Урнебесна трагедија” одвија се прије више од 30 година, када је и написана И када је имала праизведбу у Звездара театру (1991), али је актуелна и савремена као да се одиграва сада и као да ју је један од највећих драмских писаца створио данас.

Редитељ Јагош Марковић је поводом представе записао: “Урнебесна трагедија” је класика. Веома волим овај комад; густ је. Душко је „скројио” нешто што нигдје нисам срео – спојио је урнебесно и трагично. Толико сам задивљен тим спојем урнебесног и трагичног да са том материјом нисам на “ти”, него сам јако мобилисан и да одговорим дјелу. А шта је урнебесно и трагично у том комаду? Све. Ни мање ни више него – све. Обиље је у питању, и тема и препознавања.”

Нела Михаиловић коју је будванска публика, као и увијек, наградила највећим аплаузом, казала је да је ријеч о генијалном тексту.

“Као и “Балкански шпијун” ког играм, али и као већина текстова Душана Ковачевића, ако не И сви. Феноменалан текст, а мени је само жао што нисте могли овдје да имате потпуни доживљај сценографије јер је на отвореном и мања је сцена, али добродошли сте у Београд да допуните утиске.

Ковачевићеви текстови увијек комуницирају с публиком и вјечито су савремени. Кад се десио овај комад он је имао савршену дефиницију ове представе рекавши све у једној реченици која каже да је ова представа директан судар са животом, посебно у тренутку када се догодила. Деструкција породице, поријекло, насљеђе, растурање породице, урнебесна трагична прича свих тих појединаца на сцени који се сублимишу у крик тог дјетета и питање ко сам ја. Чини ми се да то осликава и тренутак у ком ми данас живимо, нажалост”, казала је Михаиловић.

Глумица Сандра Бугарски се присјетила играња на Граду театру деведестих година.

“Ја сам као студент Радета Марковића овдје на Цитадели од 1990. до 1994. године играла наше студентске представе и ево сада након толико година поново, али је подједнако сваки пут било чаробно. Играње на отвореном је изазов и свака представа трпи неку промјену у односу на то гдје се игра. Мале корекције су увијек добродошле јер то је позориште и ту све може. Публика је била дивна И хвала вам свима, баш сте били чаробни и овдје је увијек посебно играти”, нагласила је Бугарски.

Глумац Љубиша Савановић је нагласио да је ријеч о свевременом комаду.

“У овом новом читању Јагоша Марковића текст добија неку нову димензију и угао гледања, а по начину на који то публика прима и гледа јасно је да текст живи и ради у данашњем времену. Остала је иста та наша лудост и животна енергија која нас држи као народ, не да нам да пропаднемо, али са друге стране нас и кочи да направимо велике кораке напријед”, казао је он.

Николина Фригановић је открила да је за улогу у представи препоручила једна серија коју је Јагош Марковић гледао, а у којој је она глумила заједно са пар колега.

“Након те серије је услиједио један позив за сарадњу коју нисмо могли да остваримо због термина, али када се отворио простор и када је добио идеју да ради “Урнебесну трагедију” у копродукцији са Народним позориштем Републике Српске опет смо се чули сви заједно, видјели, направили договор. Гледао је и нека гостовања која смо имали у Београдском драмском позоришту па смо тада и остварили сарадњу која је заиста дивна.”

Бранко Видаковић је нагласио да му је Душан Ковачевић један од омиљених писаца.

“Зато што углавном пише мало апсурдне комаде, али ово је највише заслуга Јагоша Марковића који је режирао на један чудан начин који смо ми прихватили као добар начин за приказивање овог комада. Ово је један ролеркостер тужних и веселих сцена јер смо такви и ми у животу”, казао је он.

Поред Јагоша Марковића, који потписује адаптацију и режију, и Молине Удовички Фотез, драматурга, ауторски тим представе чине и Матија Вучићевић, сценограф, Бојана Никитовић, костимограф и др Љиљана Мркић Поповић, сценски говор.

У представи играју: Николина Фригановић, Жељко Еркић, Петар Васиљевић, Нела Михаиловић, Александар Вучковић, Сандра Бугарски, Бранко Видаковић, Љубиша Савановић и Марија Недељков.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: