Otvor’te se, akademska vrata
Piše: Želidrag Nikčević
Zašto srpski intelektualci ćute? To pitanje je sigurno smislio neko potpuno gluv. Pa oni ne prestaju da govore! Pogledajte samo predsjednika SANU, Vladimira Kostića – malo malo pa o Kosovu. Javlja se kao naručen!
Ima, kažu, i predsjednik SANU pravo na svoje mišljenje. Ma bravo! Čestitke! Otkrio slobodu govora, pa da je iskoristi, da mu ne propadne!
E, sad, zamislite koliko je to mišljenje bogato i sadržajno, koliko čvrsto utemeljeno, koliko pametno, kad baš ovako zvuči najjači odbrambeni argument. Ima pravo da misli svojom glavom!
Pa naravno, hiljadu puta smo to rekli: svaka budala na bijelom svijetu ima pravo na vlastito mišljenje. Ali izvinite, osim tog legendarnog PRAVA, da nema šef naše Akademije – uzvišene institucije srpskog naroda – i nekih OBAVEZA? Ima li on obavezu da, pored sopstvenog, uvaži i druga mišljenja? Može li to malo kompetentnije?
Ali ne, doktor specijalista neće o virusima, mada je to baš interesantno, nego navalio o Kosovu. Šta, informisao se u međuvremenu? Čuli smo kako: „Ja sam putovao skoro i prelazio granicu, tačno su mi pokazivali delove ulica koji nisu zgodni za šetnju.“ Dakle: nije naše.
Dubok naučni uvid u problematiku šetnje, nema šta! Moramo biti realni.
I mi sad treba da ga mirno slušamo, jer on, institucionalno zabarikadiran, ne prihvata debatu sa ulicom. A Kusturica i Lompar nisu institucije? Šta, nemaju ona debela vrata i portirnicu? Nemaju dovoljno glasova po akademskim odjeljenjima, a hoće da budu glas naroda? Ili Antonić i Đurković – obični uličari, dangube…
Da ponovim: veoma poštujem visoke škole i ne mislim da, recimo, neki vo treba da bude ministar poljoprivrede, samo zato što iz prakse poznaje materiju – mada smo slične slučajeve već imali. S druge strane, imam neprijatan osjećaj da su naši elitni intelektualci vrlo često ili kukavice ili profiteri, a najčešće oboje. Da su za njih takozvani obični ljudi sa ulice heroji časti i otpora.
I čini mi se, uzgred, da je Leontjev ipak u pravu: izdajnici su najveći realisti.
Želidrag Nikčević, jake reči ali dostojne.
Vladimir Kostić SANU ima punu slobodu govora, niko mu to nije nikada osporavao. Bespotrebno Vasilije Krestić roni suze za slobodom govora svog predsednika, čija sloboda vidimo nije uopšte ugrožena.
Masoni (i SANU) uvek cmizdre za slobodom govora, ljudskim pravima, rodnom ravnopravnošću. Smatraju da su oni vlasnici ljudskih prava, pa to dele okolo po nahođenju. Kao da oni koji nisu masoni nikada nisu čuli za te kovanice. I naravno da nisu dostojni da o tome pričaju, sve dok se ne poprave i postanu podobni, po tajnom masonskom kriterijumu.