• Друштво

Откривен нови токсин и нове жртве НАТО бомбардовања

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Србија сада може да спроведе мјере превенције становништва, рано лијечење и асанацију животне средине гдје је неопходно.

Дарко Лакетић, Фото: Новости

Предсједник Комисије за истраживање посљедица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изјавио је да је у сарадњи са Институтом „Батут“ урађено научно-медицинско истраживање које је показало да је постојао токсин који је дјецу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

Он је за Радио телевизију Србије објаснио да је истраживање спроведено на генерацији дјеце рођеној након НАТО бомбардовања јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

„Као испитивану групу смо узели дјецу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вриједност“, напомиње предсједник Комисије за истраживање посљедице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је ријеч, додаје Лакетић.

„Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко вријеме. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање„, истиче Лакетић.

Објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

„Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво гдје постоје и примјесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген„, напомиње Лакетић.

Објашњава да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

Лакетић подсјећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум.

Као примјер наводи Крагујевац у ком су погођни електро-трансформатори пуни трафо-уља.

„У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу“, подсјећа Лакетић.

Он истиче да Србија сада може да спроведе мјере превенције становништва, рано лијечење и асанацију животне средине гдје је неопходно.

Подсјећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савјета безбиједности. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лијечењу, превенцији, санацији животне средине прије свега од западних земаља.

Први прелиминарни извјештај о посљедицама бомбардовања биће објављен 2020. године.

Прочитајте још:

Кнежевић: Станковић да поднесе оставку, Катнић монтирао „државни удар“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: