• Политика

Отимају Превлаку без суда

10 година ‎ Новости

Полуострво Превлака или рт Оштро, „капија Боке“ која је светску јавност заталасала прве године последње деценије прошлога века, опет је у центру пажње. И Црне Горе и Хрватске, као и Брисела.

Иако још није завршено разграничење између две државе некадашње Југославије на том делу, Хрвати ових дана увелико подижу стамбене објекте не дефинишући да ли су они намењени мигрантима са Блиског истока или припадницима њихове полиције. Званична Подгорица о томе ћути, не реагује.

„Улагивањем Хрватској преко Превлаке, Мило Ђукановић и његова влада покушавају да подилазе међународној заједници. Превлака је, нажалост, изгубљена за Црну Гору, а на то сам упозоравао више пута„, каже за „Новости“ Славен Радуновић, председник парламентарног одбора за европске интеграције.

„Подизањем ових објеката на том, под спором полуострву, Превлака постаје све мање црногорска. Као чланица ЕУ, Хрватска ће имати право вета на даље кораке званичне Подгорице према нашем делу територије, што значи да ћемо, можда, бити притиснути неким њиховим условима, који ће нас кочити у даљем европроцесу. Више пута сам посећивао Превлаку и уверио се да тамо уместо црногорских, владају закони Републике Хрватске, дажбине се плаћају кунама, шаховнице се високо вијоре на плажама и на другим местима„.

Рт Оштро је постао спорна гранична прича 1991, када се око њега и ратовало.

Превлака се налази између села Витаљина у Конавлима и Оштрог рта, с леве стране на улазу у Бококоторски залив. Полуострво је дуго 2.600 метара, широко између 150 и 500 метара, површине стотину хектара.

Одувек је, према црногорским изворима, било војна база и на Превлаци су били они којима припада Бока. Чак и у време НДХ није припадала Хрватској, већ су на њој биле италијанске окупационе снаге. Хрватски извори, пак, кажу да је била у саставу Дубровачке републике до почетка 19. века. Била је у саставу Краљевине Југославије, а од 1945. у Хрватској.

У јесен 1991, пред сам распад СФРЈ, избила је у жижу јавности. Превлака је била једина касарна на хрватској обали коју нису очистили од јединица ЈНА. Почеле су чарке, а онда и рат ЈНА и хрватских снага. У том, по многима непотребном, рату погинуло је 160 војника и добровољаца из Црне Горе и нешто више припадника Збора народне гарде, МУП и цивила Хрватске.

Војска је пре две деценије напустила Превлаку. Стигли су „плави шлемови“ који нису имали много посла и деценију касније су напустили полуострво. А онда је ступио на снагу Протокол о привременом режиму. И тако све до данас.

Неки аналитичари у Црној Гори углавном се слажу да је случај најбоље препустити међународној арбитражи. Но, уколико Превлака уђе у међународну судницу, питање је колико ће процес трајати.

Има и оних који сматрају да ће се спор брже решити ако Црна Гора уђе у НАТО, где је већ и Хрватска. Добар део опозиције у Црној Гори сматра да је Превлака већ предата Хрватској и то тајно од стране актуелног црногорског режима, и да је стога то питање закључано у домаћим ладицама. Не и у међународним.

Уска граница

Пре него што ће почети сукоб око Превлаке, тек понеко је знао куда пролази уска граница по којој је Превлака у Хрватској. У Црној Гори је увелико била у оптицају само једна прича: Превлака је бокељска и црногорска.

Одувек. Превлака се, истина, нашла у Хрватској у авнојевским границама, које ће Бадинтерова комисија предложити за државне. А мештанима Витаљине и других села Конавала, Херцег Нови је био најближи. Ту су радили, износили своје производе на пијацу. Чине то и данас јер им је Дубровник далеко. Ни за њих деценијама ту није било границе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: