Освештани крстови Саборног храма манастира Милешеве
Милешева (Фото СПЦ)
Архиепископ и митрополит милешевски Атанасије освештао је 27. августа обновљене крстове Саборног храма Вазнесења Господњег манастира Милешеве. Након освећења се присутнима обратио краћом пастирском беседом.
“Данас је велика радост за целу Цркву. За нас овде сабране посебно велика радост. Радост је у томе што учествујемо у свеопштој црквеној радости, црквеном делу, у обнављању овога светога храма. Сабирамо се и присаједињујемо оним нашим претходницима, свима, оним из рода нашега који су се борили на овом месту, за које је ово право духовно, не само физичко него и духовно, борилиште, и то не само у једном времену него у свима временима, и то за вечност. Ми овим потврђујемо да љубимо Христа, да волимо Христа, да волимо Његово спасоносно дело. Учествујемо у Његовоме Крсту, на свој начин.”
Рекао је да кад год погледамо ове крстове, који ће бити поново на крову милешевског храма, ми ћемо се подсетити на оно Христово узлажење на Голготу, како је носио онај свој крст на који су Га распели, који је израз љубави Његове према нама.
Митрополит је након беседе све сабране покропио освештаном водицом, а затим су сви имали јединствену прилику да целивају новоосвештане крстове који су потом подигнути и постављени на куполе.
Како је наведено у саопштењу Епархије милешевске, у току је комплетна замена оловног кровног покривача храма те је то прилика да се уради и комплетна репарација и нова позлата крстова на куполама који су услед деловања зуба времена били делимично оштећени. Крстови су на почетку радова скинути и однети на чишћење, репарацију и позлату у Уметничку позлатарску радионицу Позлата Димитријевић из Београда. Радионица, која постоји од 1927. године, била је и донатор позлате једног од крстова, док су остали урађени прилозима многих верника, поклоника и добротвора манастира Милешеве.
Ови крстови Саборног храма Вазнесења Господњег манастира Милешеве постављени су почетком деведесетих година двадесетог века добротом и љубављу многих приложника. И од тада до данашњих дана они су украшавали ову древну немањићку светињу.
Свим тадашњим добротворима и трудбеницима, али и онима из каснијих времена, све до данашњих дана, митрополит Атанасије је изразио велику благодарност на њиховој љубави коју су принели Господу на дар.
