Оштре осуде политичких партија парламентарне већине поводом напада на новинара Есада Кочана
1 min read
Есад Кочан
Након што је синоћ у Подгорици испред зграде у којој живи нападнут новинар и уредник недељника „Монитор“, Есад Кочан, огласили су се из грађанског покрета УРА, Демократа и Социјалистичке народне партије
УРА: Напад на новинаре атак на државу, одлучно реаговати
Грађански покрет УРА оштро осуђује напад на главног и одговорног уредника недјељника „Монитор“ Есада Кочана сматрајући да је овај напад „кап у препуној чаши“ и да држава и цијело друштво морају одлучно да раскрсте са атмосфером страха, агресије и недемократских тековина, казали су из ове странке.
Они су позвали све субјекте у друштву да оштро осуде ове изгреде насилника и људи који задиру у темеље европске и демократске Црне Горе а државу да најодлучније стане на пут хулиганству, криминалу и мафији.
„Као партија снажно ћемо се заложити да напад на новинаре у Кривичном законику Црне Горе буде дефинисан као напад на службено лице чиме би санкције за ово кривично дјело биле много оштрије. Слободно и професионално новинарство су темељи универзалних вриједности уједињене Европе али и свијета, а сваки насртај на такве вриједности мора бити сасјечен у коријену и то без одлагања“, закључују они у саопштењу.
Демократе: Који ће се новинар сљедећи наћи на удару беспризорних нападача?
Демократска Црна Гора оштро осуђује напад на Есада Кочана новинара недјељника Монитор. Овај напад представља још једну потврду неподношљивог амбијента за новинаре у Црној Гори, који је као такав деценијама успостављан и одржаван од стране бившег режима.
Управо је такав амбијент створен изостанком кажњавања досадашњих случајева напада на новинаре у Црној Гори.
Позивамо надлежне да напад на Есада Кочана схвате као посљедњу опомену да се на овакве случајеве мора реаговати са неопходном одлучношћу. У супротном, зна се да је једино питање које има смисла поставити: који ће се новинар сљедећи наћи на удару беспризорних нападача?, наводи се у реаговању Демократа
Значи ви се залажете за пребијање новинара,од појединаца који нису новинари!!!Овдје нико не води медијски рат осим РТЦГ,а њих треба смијенити,а никога пребивати.И да ли знате да то обично раде групе малолетно -пунољетних лица за паре,које користе остаци поражених снага и који су њихови плаћеници и брани их неко из полиције???
Пошто овдје тренутно стоји само још моје коментар, пронађох да си се мени обратио.
Написао сам универзални коментар и не односи се само на Црну Гору, већ на општу појаву.
Сјети се ратнохушкачког и србофобног и шовинистичког новинарства за вријеме ратова на Балкану 1991. – 1995. године и за вријеме напада на Србију и Црну Гору од стране НАТО-а 1999. године, како су о тим догађајима извјештавали CNN, DW, ROYTER, BBC, а да не помиљем хрватске, словеначке, босанске или албанске медије…
Рећеш, био је рат, па и ратно новинарство. Не заборави да данас сви БиХ (муслимански) медији још увјек извјештавају по истој матрици из 90-година, хрватски у Хрватској такође, а у задњих 15-так година многи ЦГ- медији.
Неки амерички медији су скоро филм „Дара из Јасеновца“ назвали „српском пропагандом“, не трепнувши да је тамо убијено десетине хиљада дјеце, а ако су признали да су нека дјеца убијена, рекли су да су Јеврејска? ЗАр тиме нису их поново побили?
Осјетио сам на својој кожи како изгледа кад те нападне новинар или медиј? Било је то у вријеме почетка рата у Босни, локални медиј и новинар ме је напао само зато што сам Србин (виђенији) и само моја мудра глава ме је спасила од сигурне смрти у то медијско, ратно и будаласто вријеме. Шта мислиш шта би том новинару урадио да ми је допао шака, тада или касније, неважно?
Зар Сирија и Иран у задње вријеме нису доказ да због лажног медијског извјештавања цијели народи улазе у ратну катастрофу, са хиљадама мртвих. Зар није нападнут Ирак због лажи да има хемијско оружје? Зар није растргнут Гадафи само зато што је тражио свој новац од Француза и што је предложио да афричке земље међусобно тргују у националним валутама?
Зар Американци и њихова амбасада у задња два мјесеца не врше страховит притисак преко медија на црногорску владу да одустане од меритократије и било каквих реформи које би црногорском народу обезбиједиле трајну слободу и благодатни живот? Умјесто тога тражи се од ЦГ-Владе да буде покорна и квинслишка, при томе да научи да краде колико јој је воља (Американци јој се чуде да неће да краде?), као што је била претходна. Зар то није напад на сваког грађанина ЦГ? Зар није ријеч „посрбица“ са јавног црногорског сервиса увреда за сваког Србина у ЦГ директна, официјелна и најубојитија? Зар није та медијска пропаганда од српског језика за само двадесет година направила најмање још три језика? Зар не видиш да ће медијска пропаганда ускоро цијелу српску културну заоставштину на КиМ прогласити као културно добро Албанаца? Зар нису медији у ЦГ 30 година Мила ковали у звијезде и зар им није најмање половина Црногораца вјеровало исто толико времена? Зар то није имало за последицу материјално, социјално и духовно сиромашење цијелог једног народа?
Зар то није рат? Зар то нису „новинарски ратници“?
(Знам добро шта је то, а Твоје право је да другачије мислиш, само немој касније другог да кривиш зашто ти није добро, уколико ти се деси нешто лоше, не дао Бог!)
Е сад је све разјашњено,.Све потписујем.Само нисмо злослутници ,да једни другима предвиђамо и желимо зло и.Сад је овај коментар јасан и око њега нема различитог мишљења.Овај коментар ми је јасан,и открио ми је нове чињенице и потпуно се слажемо.
Међутим пошто рекосте да сте виђенији Србин,онда сматрам да су најважнији тужилачки закони,и смјена Ђукановића.Ово на крају звучи помало пријетећи и једино бих то избацио из Коментара,јер ако једни другима пријетимо ,непријатељ ће нас лако поразити,а ја вама желим све најбоље макар био у политици или не ,у Црној Гори или не!!!И ја не знам ко се налази иза којег псеудонима или мишљења???
Проблематика третмана новинара је у последњих 50 година скроз измијењена и данас се може, без опасности да се погријеши, новинар назвати „медијским војником“ или „медијским ратником“. Умјесто пушке, пиштоља или бомбе, данас је медијски војник наоружан таблетом, ајфоном, камером, микрофоном, диктафоном или бубицом, који су убитачнији много јаче и више него пушка, пиштољ и бомба заједно. За учешће у том рату добивају новац (често много новца), као и сваки други плаћенишки војник…
Уколико је неко некоме објавио медијски рат (а рат је рат) и ако је у том рату ангажовао „медијске војнике“ (у највећем броју случајева то су новинари), онда шта преостаје оном који је у том рато нападнут? Да се брани, али чиме? Са оним чиме располаже, па ком опанци – ком обојци…
Новинарство данас нема намјеру да преноси истину (у највећем броју случајева), већ да води медијски рат, па као у сваком рату тада истина прва настрада. Ако је легитимно да у рату војник бива убијен од стране другог војника (под условом да није раније био заробљен), онда би требало бити легитимно да „новинар војник“ убије противничког „новинара војника“, ако се рат води између медија. Ако се медијски рат води између медија и неког појединца, или цијелог народа, онда би логично било да и ту буде међусобних жртава…
Шта сам хтио овдје новинарима и другима пренијети?
Наравно да је насиље, на било кога, забрањено по земаљским и Божијим законима. Али, уколико си спреман да поведеш „медијски рат“ и да будеш агресор на некога, онда треба да знаш да је напад на тебе легитиман, ако је у циљу властите одбране нападнутог. Пошто је ово реалност и дешава се дуго времена, ред би био да новинари и државе коначно напишу ратна новинарска правила, као што постоје Женевска правила за сваки други рат…
Да би се од насиља прави новинар или прави медиј заштитили, неопходно је да новинари, медији и новинарско-медијска удружења направе јасну диференцијацију између тога ко је „новинар“, а ко је „новинарски војник“, односно, ко је „медиј“, а ко је „ратнохушкачки медиј“ и да онима који су само „новинари“, или само „медији“, дају новинарске или медијске легитимације за „рад у миру“, али и ону легитимацију за „рад у медијском рату“, па да судови према њима и према онима који их нападају поступају у зависности од тога да ли је био између њих „мир“ или „рат“…
Данас све медије и новинаре штитити као „заштићене међеде“, без обзира на то да ли воде „рат“ или „мир“ само ће разјарити и проширити нападе на њих, поготово ако буду даље водили медијске ратове, прљаве пропаганде, блаћење људи и њиховог достојанства, нападаје на људску свијест и духовност…
А водиће. Нико не размишља да са тим престане…