• Поглед

Осиромашени државни службеник пита Ђукановића: Одакле Вам сат од милион евра?

6 година ‎ ИН4С

Морамо побиједити страх. Морамо питати, и не престајати са питањима. Морамо бити упорни све до правог одговора. Зато је сат важан, али и због прихода и закона, наравно. Али, прије свега - због Црне Горе!

Карикатура, Горан Шћекић

Толико је земаља, толико премијера и предсједника, старих и великих чланица ЕУ, земаља које одлучују о развоју, напретку и проширењу. Ипак, нико нема такве привилегије као предсједник једне периферне, мале и сиромашне земље на југу Балкана која се наводно бори за улазак у друштво најразвијенијих. Нико нема толико приватних прихода и поклона, који се иначе по закону морају пријавити, ако се добро сјећам.

Замислите да канцелар Њемачке или предсједник Француске носи такав сат! Истина, то је тешко замислити. Ипак, ако би и замислили таквог предсједника, чекала би га најмање сљедећа два питања, уз мноштво потпитања.

Пођимо од првог: „Одакле вама, господине Предсједниче, тако вриједан сат“?

Он кошта као најсавременија магнетна резонанца, или чак и више. А, толико људи у твојој земљи чека на преглед и још мора приватно да плаћа. Одакле вам приходи да га купите, од којих легалних послова. Да ли сте све то у складу са законом стекли и пријавили. И тако даље…

А пошто би он вјероватно одговорио да је ријеч поклону, а то би то свакако урадио овај предсједник нове Црне Горе, земље без сјећања и исконског индетита, услиједило би сљедеће питање:

„А ко вам је поколонио тако вриједну ствар, да би њом могли платити стотине упослених радника за читаву годину“?

Да ли тај пријатељ и дарадовац има неки приватни бизнис. Да ли је он можда повезан са вашом земљом, колико већ сте у добрим односима и зашто. И тако без краја…

Нажалост, у Црној Гори предсједника нема ко да пита. Сви ћуте, осим оних ријетких појединаца које брзо ућуткају, и уцијене оне који су јавно компромитивани. Ћуте и они који су по закону дужни да га питају, који су у обавези да се боре против корупције на високом нивоу – тужиоци, судије, јавност…

Сви се понашају као да је нормално, законито и допуштено носити на руци такву вриједност, јер он је – „краљ“, господар наших живота, судбине, али и права. И онда неко каже да Црна Гора није заробљена. Сви су заробљени. И институције. И интелектуалци. И медији. И слобода мисли и ријечи, и право да се слободно пита без ризика за живот и судбину породице.

Ето, баш о томе је ријеч, то је суштина. Морамо побиједити страх. Морамо питати, и не престајати са питањима. Морамо бити упорни све до правог одговора. Зато је сат важан, али и због прихода и закона, наравно. Али, прије свега – због Црне Горе!

Да ли је данашња Црна Гора слободна да пита свог изабраника, свог изабраног предсједника или било кога у или близу власти било шта. Или смо сви у обавези да ћутимо и слушамо. Да се бојимо и своје сјенке, у замјену за животарење и крајњу неизвјесност.

Зато је можда и дошао тренутак да сви у Црној Гори – ДПС, опозиција, али и они који се као грађани окупљају без страначке припадности, удруже и поставе једно обично и људско питање: „Одакле ти сат предсједниче?“. И да то питање понављамо сваки дан, све јаче – до истинитог одговора. Јер тако ће бити задовољена не наша знатижеља, већ правда. Од тога зависи судбина Црне Горе, наша слобода и будућност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: