• Друштво
• Насловна

Осам мјесеци прође, РТЦГ никад: Чија је одговорност што „Јавни сервис“ и даље ПОНИЖАВА грађане и промовише лажну цркву

1 min read

4 године ‎ ИН4С

РТЦГ у "оковима"

Бројни су примјери непрофесионалног понашања уредништва РТЦГ, бројни гости који су рекламирали фашизам, шовинизам и јасну мржњу према дијелу грађана Црне Горе, а синоћ је у „ударном“ дневнику 2 Јавног сервиса „свих грађана“, централно мјесто заузела Невладина организација која се лажно представља као црква, и њен директор, који се облачи у свештено лице, а који је од Српске православне цркве чији је био члан, рашчињен, и предат проклетству Мираш Дедеић.

Да напоменемо, да је РТЦГ једини јавни сервис, који не преноси већ годинама ниједну светковину православног народа у Црној Гори, ни божићне ни васкршње литургије. 

И тако је било, док је режим ДПС покушавао да понизи српски народ у Црној Гори, и једину канонски признату православну цркву Српску православну цркву. Међутим, поставља се питање, зашто након осам мјесеци, од кад су били парламентарни избори у Црној Гори, и формално промјењена власт, зашто нас РТЦГ и даље засипа мржњом, промовише секту, и не поштује грађане који је плаћају.

Скандал и циркус који се емитовао синоћ на РТЦГ, на свом фб профилу, коментарисао је аналитичар Бошко Вукићевић.

„Нека ми нико не пребацује да кривца треба тражити у криминогеном уредништву и менаџменту Јавног сервиса. Не, они се тако понашају јер им је допуштено. Поновићу: не постоји примјер у историји модерних друштава да осам мјесеци након пада једне диктатуре државна телевизија и даље пропагира ту оборену диктатуру. То је спрдња, циркус, апсурд, кафкијанска ситуација. А кривицу за то изругивање здравом разуму треба тражити искључиво у неодлучности нове власти. Није се могло редовним путем? У том случају – смијенити корумпирана руководства специјалним законима, мјерама и одредбама. Нема оправдања за ову скандалозну ситуацију“, истакао је између осталог Вукићевић.

Обично партијско гласило

Када је портпарол грчке владе Симос Кедикоглу, прије непуних осам година, коментаришићи одлуку званичне Атине да затвори тамошњи јавни сервис (ЕРТ), рекао да је ријеч о телевизији која је симбол „нетранспарентности“, „невјероватног претјеривања“ и својеврсни „расипнички рај“, многи су помислили да је говорио о црногорској државној телевизији.

Међутим, стање у РТЦГ је, узимајући у обзир бројне параметре, драстично горе него у ЕРТ.

Медиј који је годинама и деценијама уназад важио за најобичније партијско гласило бившег режима, а чије је одсуство професионализма и суштине новинарске професије у потпуности, и то у више наврата, констатовао чак и актуелни предсједник државе Мило Ђукановић истичући да је логично да Јавни сервис буде наклоњенији власти; или, пак, на много драстичнији начин, бивши високи државни функционер Милан Роћен, који је уреднички тим поредио са крупном стоком из свог родног краја – постао је синоним за појаву фрапантних професионалних скандала, отворену сегрегацију и беспризорно вријеђење српске националне заједнице и Српске православне цркве, неподношљиво режимско слуганство и, што је најважније – механизам за идеолошко-идентитетску прекомпозицију народа и државе Црне Горе.

Све то, нажалост, прожело је комплетну структуру ове институције – од информативног програма па до спортске редакције.

Трагом бешчашћа и незнања…

У мору скандалозних потеза уредништва Јавног сервиса који су обиљежили овај медиј у јавности Црне Горе, али и региона, као државну институцију која се налази у беспоговорној служби бившег режима, издвојићемо свега неколико њих који су се догодили недавно.

Прије свега, поменимо памфлетистичко остварење Татјане Шуковић и Снежане Ракоњац под називом „Свједок Божије љубави“, кроз који је покушано да се дискредитује и омаловажи митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Подсјетимо, писање ИН4С-а је у највећој мјери допринијело искључивању овог памфлета из регионалог ТВ фестивала Press vitez чији је жири из „етичких разлога“ искључио овај филм из фестивала.

Такође, подсјетимо се и фамозне прославе Дана побједе над фашизмом, када је уредништво одлучило да тог дана емитује, ни мање ни више, него нацистички оријентисаног музичара из Хрватске – Марка Перковића Томпсона.

Тада је предсједник Савјета Агенције за електронске медије (АЕМ) Ранко Вујовић одлучио да се не оглашва у име Агенције поводом овог инцидента, образлажући одлуку на сљедећи, скандалозан начин.

„Спорно је њено емитовање, а поготово није требало да пјесма буде емитована баш на Дан побједе над фашизмом, али сам текст пјесме није споран. Не видим разлог због чега би АЕМ реаговао. Посебно сам изненађен бурном реакцијом кругова у Црној Гори који су иначе блиски српским фашистичким идејама“, казао је Вујовић Удружењу новинара Србије (УНС).

Дефинитивно један од најскандалознијих је свакако вијест у централном „Дневнику 2“, када је на дан обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, Јавни сервис изашао са вијести „Антисемитизам једини пут“, притом, плагирајући изјаву предсједника Скупштине Алексе Бечића.

Иако је антисемитизам окарактерисан као једна од највећих пошасти савременог доба, црногорски јавни сервис је овај дан обиљежио поруком – поновимо – „Антисемитизам једни пут“, иако је према дефиницији „антисемитизам“ синоним за нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима, као религијској групи или нацији.

Ова скандалозна порука превазишла је границе медијских гафова и сврстава се у ред најбизарнијих порука, које је икад један „јавни сервис“ емитовао, и због које је неопходно да одговара комплетно руководство Јавног сервиса, након смјене. 

Још је много примјера непрофесионализма и мржње, којом нас „јавни сервис“ засипа годинама. Питање, још једном постављамо, КО ЈЕ ОДГОВОРАН, што након осам мјесеци од пада режима, ми смо даље под ДПС?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: