„Ми знамо ко смо“: О „агенди“ „здрава прича, мора тако, против оба мрака“

Независни дневник Вијести је медијска кућа која, може им се признати, вјероватно предњачи у утицају на друштвено мњење у Црној Гори у поређењу са осталим медијима.

Ова кућа се вјешто домогла ореола „непристрасног“ и „објективног“ извјештача, који је „у служби јавности“, а овакву репутацију често користи у служби политичке агенде „Друге фамилије“. То је она агенда која је „здрава прича“,
„објективно“ нормална, „објективно“ објективна, „мора тако“, „умјерена и средња“, „против обје крајности“ и „оба мрака“.

У штампаном издању и на порталу „Вијести“ ових дана смо могли прочитати тенденциозне наслове и поднаслове као што су „Амфилохије градио аутономију, ДФ би да ојача ауторитет патријарха“, „На Амфилохијевој надгробној плочи не помиње се СПЦ“, и слично.

Када је у питању први наслов, који се појавио и на порталу и на насловници штампаних новина, сваки читалац ће закључити да он не кореспондира са садржајем чланка. У овом тексту извјесни вјерски аналитичар ваљано закључује да
Митрополија није имала никакву специјалну аутономију у организационом смислу у односу на друге епархије за Амфилохијевог владичанства, већ је сам ауторитет,
углед и лични капитал покојног Митрополита значио извјесни „центризам“ за Цетиње, који нема везе са Цетињем него са самим митрополитом Амфилохијем, и постајао би у сједишту сваке друге епархије Српске цркве.

Дакле, он није градио никакву посебну „аутонономију“ пер се за Цетиње и Црногорско – приморску митрополију мимо оне коју свака епископија има у епископоцентричном систему Цркве, и коју није било потребно ни градити ни дограђивати, што се никако не може закључити из наслова „Вијести“.

Други наведени наслов, тачније поднаслов, јесте комично скретање пажње да на „Амфилохијевом гробу нигдје не пише СПЦ“. „СПЦ“ нигдје не пише ни на надгробним епитафима многих других српских владика, као што им не пишу свјетовна имена или имена родитеља. Рецимо, по живом сјећању писца ових редова:на гробовима недавно упокојених епископа Атанасија или Милутина, патријарха Германа, владике Данила Крстића итд – нема помена СПЦ нити придјева „српски“, што је уобичајно само за споменике „патријараха српских“, а не за споменике свих владика, архимандрита и осталих црквених достојника. Међутим, „Вијести“, наравно, нису истакле тај постхумни „аутономашки чин“ (што читалац треба да закључи из њиховог текста) код других архијереја.

Ставови „Друге фамилије“ о актуелним питањима у нашој Цркви, и уопште – о нашој Цркви, углавном су познати, а њих је недавно додатно разбистрио Жељко Ивановић у властитој колумни „Муке по Јоаникију“, не одоливши да узме парафразу наслова „Јевађеље по апостолу…“, такву, глупичасту, отрцану, милион пута рабљену форму наслова у идеолошком обрачуну грађаниста са неким црквеним или процрквеним актером. Овај кум „Друге фамилије“, овог пута видно разочаран коментарима епископа Јоаникија о „Уговору“, оплео је по владици из свих оружја.

Јоаникије је наводно „подвио реп“ пред Александром Вучићем због амбиције да сједне у упражњену столицу цетињских митрополита, јер је Вучић сада оберпрокуор Светог Синода, и држи „у џепу“ и патријарха, и Синод и Сабор. Владика Јоаникије, кога српски народ Црне Горе види за свог духовног и националног лидера у овој држави, стоји на линији српског црквеног јединства, али и на линији националног интегрализма уопште, и то је оно што смета гдину Ивановићу, који би да афирмише црногорски грађански национализам као компромисно рјешење између (српског) „фашизма“ и (Ђукановићеве) „мафије“, како он пише, које тај начин мишљења види као „двије стране исте медаље“.

Дакле, владика је са неколико реченица разбио конструкцију Вијести о „Амфилохијевој аутономији“, чији је Јоаникије, ваљда, требао да буде баштиник.

Александар Вучић, као и Вулин, Дачић, Палма – само су страшила која Жељко Ивановић подмеће када мисли на Београд (и Србију), који је за српски народ
Црне Горе национални центар, док је Подгорица само завичајни или регионални, а Жељков Титоград, преоубчен у грађанизам и европејство – никакав центар. Овај аутор свој текст завршава молбом адресираном на Демократе и УРА, да спасу грађанску Црну Гору од „фашизма“ (осовине Вучић – СПЦ – ДФ), и „мафије“ (ДПС – а). Није јасно којом се математиком служио господин Ивановић, обзиром да ове двије странке немају ни близу трећине подршке бирачког тијела, а уз то бар половина гласача Демократа види српског владику Јоаникија као свог духовног и националног првака у Црној Гори.

Наша инцијатива препоручује одоговор оца Дарка Р. Ђога, декана ПБФ у Фочи, на ову колумну Жељка Ивановића, под насловом „Муке по Другој фамилији“.

(Извор: Фејсбук)

Прочитајте још:

Муке по Другој фамилији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: