• Насловна
• Топ 0

Организована криминална група под именом ДПС и даље ратује против Цркве

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

Илустрација

Реаговање ДПС-а на интервју оца Гојка Перовића — још један доказ да се ова странка, а не Црква, бави псеудо-религијским инжењерингом.

Организована криминална група која дјелује под политичким именом Демократска партија социјалиста (ДПС), поново је активирала свој дугогодишњи механизам лажи и мржње усмјерен ка Српској православној цркви, њеним свештеницима и српском народу у Црној Гори. Повод: интервју свештеника Гојка Перовића Журналу, који је, у духу чињеница и канонског поретка, раскринкао лажну тезу о постојању аутокефалне „црногорске цркве“ и указао на уличарску кампању којом ДПС СПЦ назива „црквом Србије“.

Умјесто одговора на изнијете аргументе, ДПС је, у препознатљивом стилу, избацио хистерично саопштење препуно фалсификата, замјене теза и неоснованих напада. У њему се између осталог тврди да Црква „опсесивно таргетира ДПС“, иако управо та криминогена структура већ деценијама системски и опсесивно напада СПЦ, подржава расколнике, прогони свештенство и покушава да политички прекроји црквену карту Црне Горе.

Свијетла тачка тог саопштења је — непланирано признање. ДПС отворено каже да им је циљ да се супротставе “псеудо-политичком дјеловању” СПЦ. Тај „псеудо-политички ангажман“ Цркве, у преводу, значи: борба за очување идентитета, светиња и вјере народа, који се 2020. године, литургијски и мирно, супротставио законском насиљу и безбожничком покушају отимања црквене имовине. То је оно што ДПС не може да им опрости.

Посебно им смета подсјећање на то ко је и зашто створио фантомску ЦПЦ. Тиме је истакао Перовић: Мираш Дедић је рашчињени свештеник, а такозвана црква коју је основао нема никакво канонско или историјско утемељење. Подршка тој „дружини у мантијама“ долази директно из кухиње ДПС-а, који је, по сопственом признању, хтио да се намеће као тумач и архитекта вјерског живота у земљи. Није, дакле, СПЦ та која идеолошки редефинише Црну Гору, већ ДПС — који хоће да прави цркву по партијској мјери.

То није новост. Подсјетимо, управо је предсједник ДПС и духовни вођа те структуре, Мило Ђукановић, прије пет и више година јавно рекао:

„Обновили смо државу, вријеме је да обновимо и цркву. Ако СПЦ одбије, створићемо цркву националних Црногораца.“

И додао:

„Потрудићемо се да се развије инфраструктура и да се државном дипломатијом допринесе канонском признању те цркве и њеној аутокефалности.“

Овдје лежи суштина: план за уништење СПЦ, насилно преузимање њене имовине, прављење псеудоцркве по узору на ДПС-ов модел друштва — вјештачког, антисрпског и антивјерског. Овај програм, који се једном спроводио батинама, лажима и подметањима, сада се наставља „меком“ реториком, преко партијских саопштења и „грађанских“ послушника.

ДПС у свом реаговању не напада само оца Гојка. Нападају и владику Методија, и свештеника Миајла Бацковића који је пружио први значајнији отпор ОКГ ДПС одбраном крстионице на Михољској превлаци. Нападају мантију, народ, истину. А све под плаштом тобожње одбране секуларизма, док су сами са скупштинске говорнице уређивали цркве и хијерархије, као што су уређивали тендере и приватизације.

Оно што је почело Ђукановићевом пријетњом: „одузећемо имовину СПЦ и направићемо цркву по мјери Црне Горе“, наставља се данас — преко Ђукановићевих наследника и партијских дјечака у „новим одијелима“, али са истим циљем.

Зато је важно понављати: не постоји „Црква Србије“ у Црној Гори — постоји Српска православна црква и њена Митрополија црногорско-приморска, коју су чували и Свети Петар Цетињски и народ на литијама. Не постоји „историјски ревизионизам“ — постоји покушај повратка истини, коју су комунистички ревизори прије 80 година потиснули. Не постоји политички ангажман Цркве — постоји отпор злу и борба за вјеру.

И најзад — не постоји више ДПС као власт. Али постоји као сјенка злочина, као остатак криминала, и као стална пријетња — све док у овом провизоријуму не дође одговорна власт која ће извести ОКГ пред лицем правде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: