Опростите, ми ипак остасмо

Пише: Богић И. Булатовић

Знам да тек мртвоме вуку мјери се реп и знам да за опкољеним курјаком и лисица лаје!!! И да је тако данас у Црној Гори, не бих ни ријеч развезао! Али хоћу за онима који су вуковима знали звоно да намакну, да шаљу их у мучионице, бетоњерке и лудаје! Хоћу за оним кртицама, глодарима, пацовима, скакавцима, ровцима и термитима (да просте штеточиње!), за онима који не заслужују достојанствено игнорисање и ћутање!

За онима који су пребројали да има их више и онима који су пријетили постизборном ћеранијом! Доказали су да су обични блефери, да су празна прича и потрошене ријечи. Да иза њихових тешких ријечи на које су лаки, не стоје ни они сами, камоли неки народ, дух или покрет. Знали смо већ да причају о Цркви, а да су атеисти и да о Цркви појма немају. Да још увијек кад виде свештеника уздрхте ко да су видјели црног мачора који им сијече пут. Да држе предавања о повијести, а да су највећи фалсификатори у историји. Да су им уста пуна демократије и мултиетничкога склада, а циљеви биједни. Апетити први, а намјере посљедње. Да су примитивци у скупим одијелима. Да су кукавице са подигнутим обрвама и смежураним уснама од лимуна, а не од Марковога једа! Знали смо да су храбри само док су у обручу заштитара. Да су вриједни само у контексту коруптивних послова који се скривају иза државних функција, националних интереса и есхатона како га само они доживљавају. Знали смо да су кодификовали оно што је озбиљна наука давно одбацила и да су кал прогласили стандардом. Знали смо да су биолошки и духовни потомци оних који су прво своје професоре и виђене рођаке ликвидирали без суђења, након рата, а затим на Голи оток послали оне који су од њих били досљеднији, поштенији, бескомпромиснији или, на концу, само већи шмекери! Знали смо да су талог историјскога талога који уз кафицу и томпус ликвидирају, затварају и гоне своје најбоље другове и кумове, али не зарад истине, идеала и правице, већ из голе добити и процента. Знали смо да броје милионе, а да се баве ситним интригама и трачевима. Да имају милијарде, али да контролишу и пијачне тезге. Да ћаскају са Ротшилдом, Абрамовичем, Дерипаском… кокају људе и кокаин, али да контролишу продају и кокица и сјеменки. Знали смо да „бране“ Хрвате, а да немају појма о Шимићу, Ујевићу, Матошу, Крлежи, Цесарићу или Крањчевићу. Да „воле“ Муслимане, а да нису читали Селимовића, Сијарића, Куленовића, Калача… Да мрзе Србе, а да говоре српским језиком. Да живе на тековинама српске историје и културе и да су дворове подигли на крви српске раје, а своје кровове пошто су све српско издали. Да се куну у Албанце само док им ваља Њихова тврда Беса и Част…. Све смо знали!!! Али данас, од те ноћи када су пале њихове маске, ми имамо доказ!!! Ми имамо те тужне и биједне маске испод ковид крпетина. Снуђждена, покуњена и пала рамена и опуштени абдомен. Имамо тај погубљени глас који као да обећава да је проблем само у неком бројању, у једном или два мандатића која се, на концу, могу и обезбиједити, набавити, створити… купити!!!

А нијесу се досјетили „моћници“ да им је најбољи друг, до јуче, тај скромни , јадни, сироти филозоф Медитерана, са рибарским шеширићем крокодила био„ страх и трепет“, будвански алигатор и да би и они врло брзо могли сломити зубе о златни Крст Слободе!!! Да би могли од оних који и туже и суде, постати голи сужањ или регионални бјегунци пред Правицом! Они који су младеж гонили само због ријечи на неком порталу као у вријеме гулага, да би и сами могли постати Новосибирци! Они који су гонили, пресретали и легитимисали хришћане, да ће морати да положе рачуне самоме Христу!