Опозициона сатира или јавни линч? Провокаторске карикатуре и говор мржње
1 min read
Скандалозна насловна страна листа Данас, на којој је предсједник Србије Александар Вучић приказан као жртва експлозије са одсјеченом главом, изазвала је оштре реакције у јавности. Министар одбране Братислав Гашић оцијенио је да је ријеч о „чистом говору мржње, политичкој провокацији и моралној деградацији“, упозоравајући да такви призори нису умјетност, већ призивање насиља против легално изабраног предсједника.
Гашић је подсјетио да се годинама спроводе кампање дехуманизације – од цртања мета, преко пријетњи породици, до графичких приказа објешеног или убијеног предсједника – са циљем да се ослаби институционални поредак и наруши државна стабилност.
Министар културе Никола Селаковић истакао је да овакви прикази представљају дио „културне окупације“ чији је крајњи циљ рушење традиционалног система вриједности српског народа. Према његовим ријечима, овакве поруке нису ништа друго до инструмент „тајкунске машинерије“ за ширење лажи и подстицање мржње.
Како би реаговао Запад?
Иако се поједини домаћи медији позивају на умјетничке слободе, искуства из западних земаља показују да овакве представе нису третиране као безазлена сатира. Постоји свјеж примјер из Сједињених Америчких Држава када је стендап-комичарка Кети Грифин 2017. године објавила фотографију на којој држи „одсјечену главу“ Доналда Трампа, тадашњег предсједника САД. Реакција јавности и институција била је муњевита – фотографија је осуђена као дегутантна и опасна, Грифин је остала без бројних уговора, суспендована са догађаја, а њена каријера претрпјела је тежак ударац.
Овај примјер јасно показује да ни у земљама са дугом демократском традицијом и широким спектром слободе говора није прихватљиво јавно представљати обезглављивање актуелног предсједника. Разлог је једноставан – такве слике могу бити схваћене као подстрек на насиље, нормализују радикални политички дискурс и нарушавају повјерење у институције.
Нема ништа наивно у „умјетности“ која приказује насиље
Под плаштом умјетничког израза не може се оправдавати садржај који отворено промовише насиље и мржњу. Када се легитимно изабрани лидер државе приказује као убијен или обезглављен, то није сатира, већ порука која прелази границу здравог политичког дијалога и улази у домен опасне пропаганде.
Blokaderi I opozicija sprovode čisto nasilje.
Toliko mrze Vučića da je to bolesno.
Sramota je čime se bave.
Zbog tih stvari oni su za zatvor.
Ovo što je uradio dnevni list Danas je zaista za svaku osudu.
Nedaj Bože da Srbija padne u ruke Đilasu.
Opozicija se bavi samo mržnjom.
Opozicija je dotakla dno.
Ocigledno da su ovakve karikature odavno prešle granicu zdravog razuma.
Gužva na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu!
Gužva na aerodromu!
Gužva na granicama i naplatnim rampama!
Svaka porodica ima minimum dva auta!
Restorani i bašte bez slobodnog stola!
Kako? Od čega? Da li se žalite iz dosade na „loš“ život ili tako opravdavate svoju nesposobnost?
Ne može se ovo nazvati umetničkom slobodom i tako slično.