Opet: Ima li kraja nesvitanju?

Piše: Jovan Lakićević

Čini mi se da sam pod ovim obeshrabrućim naslovom već objavio jedan tekst na ovom Portalu. No, i ako sam, ne vidim boljeg pitanja od već rečenog: Ima li kraja nesvitanju?

Riječ je, naravno, o  aktuelnim (ne)prilikama u Crnoj Gori.

Pokušao sam, još prije godinu dana, na ovom Portalu da kažem nešto o Komitskom pokretu u Crnoj Gori i ljudima koji su joj sačuvali obraz, nakon kapitulacije i austrougarske okupacije.  O Vaku  Đuroviću, Arsu Miliću, o onima koji su nakon  okupacije  odskočili u  Toplicu, braći  Vlahovićima, braći Drljevićima i Lakićevićima, ,koji su podigli tragični Toplički ustanak u okupiranoj Srbiji, `komitskim vojvodama Svetozaru i Jovanu Radoviću, Mašanu Vojvodiću, Todoru Duloviću , Radosavu Žižiću, braći Vojinovićima, Radulu Radoviću …  i drugim znanim i bezimenim  herojima komitskog pokreta koji su sačuvali obraz Crnoj Gori u   okupiranoj  Srpskoj Sparti.

Toj grupi je pripadao je  i general Radomir Vešović, potonji ministar vojni Kralja Nikole, koji se zbog pogibije svoga brata, kao i mnoge crnogorske patriote, odmetnuo u komite, da bi se pred kraj okupacije predao  austrougarima i po vašarima pozivao svoju komitsku sabraću da se predaju i polože oružje, čime je obesmislio  čitavo svoje patriotsko komitovanje… Zanimljivo je da ga je zbog ove izdaje nakon Velikog rata na sudu branio kao advokat – Sekula Drljević!

Među ovim poznatim komitima bio je i Krsto  Zrnov  Popović, komandant Izviđačkog odreda  u Kolašinskoj brigadi Miloša Medenice, od Glasinca  do  Mojkovca… (Njemu će blaženopočivši Mitropolit Amfilohije održati opijelo prilikom prenosa  njegovih kostiju iz bezimenog groba, gdje su ga ubili 1947. i  zatrpali čauši Veljka Milatovića, u porodičnu grobnicu.

Sam Krsto Popović, zaista je jedna čudna i protivrječna ličnost. Vraćajući se  iz emigracije, po amnestiji regenta Aleksandra,  nakon desetak godina od Božićne pobune na Cetinju (kada  je nastavio da „komituje“), izjavio je kako  je je to činio „jer se kao oficir bio zakleo na vjernost kralju Nikoli“. Krsto je, izgleda, bio izumio, da je Nikola, preko svojih opunomoćenih dvojice oficira, potpisao KAPITULACIJU, nepojmljiv čin u istoriji Crne Gore!(Ovoga puta ne bih o njegovom srpstvu  i kolaboraciji sa Italijanim,mada me na to uvijek podsjete njegovi današnji kobajagi  sljedbenici pokličima „E viva, e viva Montenegro“!

Moje epsko poimanje negdašnjeg „Srpskog počivala“ teško može da svari onu priču o 700 italijanskih kopiladi na Cetinju, u vrijeme okupacije, mada me takvi pokliči uvijek na to podsjete… Ostaće mi, takođe, nejasna i ona oporuka Peka s Ljubotinja, da bi „Cetinje trebalo opasati bodljikavom žicom, pa zapaliti!“ i da li ima veze sa ovim, prethodno rečenim…

„Božićna pobuna“ 19. znam veoma dobro, kao i kasnije „komitovanje“, podmazano je džakovima italijanskih para,koje je na Cetinje donio moj imenjak Plamenac A šta da kažemo o ovim današnjim Milovim, Branovim i Vejovim „komitima“? Istorija se, kao i obično, ponavlja… Pare za njihove „aktivnosti“ nanovo stižu iz Italije.Ovoga puta od šverca droge i cigareta…

A i  ovo, “E viva, Montenegro!“

Tako se, ako se ne varam, upravo tako,  klicalo i Sekulinoj Crnoj Gori, na Petrovdan 1941.kada je  ovaj nesrećnik proglasio samostalnu Crnu Goru, pod pokroviteljstvom Pircija Birolija! I na „Skupštini“ , valjda pod tačkom 1. ukinuo Podgoričku skupštinu“!“O, tempora,omores“!“ Ranjo Krivomozgić će to, prije nekoliko godina, ne znajući da ga je njegov istomišljenik  i ideološki sabrat Sekula odavno preteko,  pripisati u svoju zaslugu!

Kao da se neki istorijski fakti, po zamisli Sekule i Ranja, mogu ukinuti!

I šta, posle svega, reći o ovim današnjim „komitima“ , koji zaista ne  znaju  kuda udaraju? Najlakše bi bilo: „Ne sramotite, ajvani, naziv časnih ratnika,koji su se borili za oslobođenje  naše postojbine od austrougarske okupacije!“ Takva poruka,nažalost, do njih neće stići. Jer oni, mučenici, nit što znaju, nit hoće da znaju!

Umjesto toga prisjetiću se jedne pjesme koja počinje, otprilike, stihovima : „Šta li ono  može biti, da nijesu đe komiti?“… Pjesma, zbog svoje tragične sadržine, nije za citiranje. Možda nije ni za prepričavanje.  Čuo sam je i zapamtio kao dijete, ali je ona ostala u meni. Nikome je na glas nijesam izrekao.

Sve vrijeme čudio sam se kako se tako nešto, komitima, kao novim hajducima i narodnim braniteljima, moglo desiti.  Sve dok, mnogo kasnije, nijesam shvatio da nijesu u pitanju bili  oni „moji“, nego plaćeni komiti, koji su se, uglavnom, za italijanske pare borili protiv ujedinjena  i stupanje CG u Kraljevinu SHS još desetak godina.

Tragični događaj se zbio, otprilike,  negdje u kučkim planinama… Trojica komita  presreli su negdje na pasištu prelijepu  mladu kučku čobanicu. Jedan od njih nije mogao da odoli njenoj ljepoti i na silu je obljubio.   Ispostaviće se da je to bila njegova rođena sestra, koju nesrećnik, zbog plaćenog komitovanja, i  protoka godina, nikad nije ni upoznao! I tu se, pred obesčašćenom sestrom, ubio!

Ovdje je zaista teško izvući i paralele i naravoučenije. Krajnje uprošćeno moglo bi da se kaže: tako nešto, ili nešto slično, danas  može da se desi samo ajvanima!  Dobro, reći će neko, ovi današšnji „komiti“su za sendvič i nadnicu…  Oni nemaju pojma ni  o istoriji, ni o tradiciji, niti zašto šipče ovamo i onamo  po trgovima i drumovima, po naređenju Brana, ili Poglavnika…

U tome i jeste problem: upravo zbog toga što nemaju pojma nio čemu moralnom i ljudskom, a kamo li tradicionalnom, istorijskom i nacionalnom – takvi su bogomdani za svakovrsne manipulacije i od njih se se svašta može i očekivati!

Danas-sjutra, takvi korisni idioti biće udarna pesnica raznih veljovića, ne samo na Bogetićima… Sa bilo kakvim oružjem, pogotovo. I ma koliko u ovom času bili malobrojni, ne treba ih,  uopšte,  potcjenjivati. Problem je u tome što oni ovu aktuelnu vlast kao da uopšte ne zanimaju. Ili ona ,možda, puštajući im na volju, priželjkuje njihovo umnožavanje …

Pročitajte još:

Ko nam je srušio kuću predsjedniče