Opasna ideologija nestabilnih identiteta
1 min read
Na obodima srpskog prostora konstruišu se sintetičke nacije, uz šta ide i pravljenje država, poručeno sa međunarodne naučne konferencije u Institutu za evropske studije
Velike sile već više od 150 godina podrivaju suverene, politički nepodobne nacije, promovišu regionalne i dvostruke identitete, kao jugoslovenski i konstruišu sintetičke nacije. One to rade preko obaveštajnih sistema, propagande i intelektualaca, glasi jedan od zaključaka Međunarodne naučne konferencije „Problemi konstruisanja identiteta na postsovjetskom i postjugoslovenskom prostoru” održanom u Beogradu u organizaciji Fonda za podršku javne diplomatije A. M. Gorčakova, Instituta Evrope Ruske akademije nauka i Instituta za evropske studije iz Beograda. Navedeno je i da u novije vreme veliku ulogu u ovome igraju multinacionalne korporacije i organizacije globalne elite (Bilderberg, Trilateralna komisija), a ogromna je uloga i iskustvo Vatikana, njegova religijsko-obaveštajna borba i prozelitizam.
Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković istakao je da se instrumentalizacija regionalnih i kvazinacionalnih identiteta koji postoje na etničkim prostorima srpskog i ruskog naroda pokazala kao veoma uspešan metod njihovog slabljenja. „Živimo u vremenu ideologije nestabilnih ili kvir identiteta. Ova ideologija svoje poreklo ima u interesima velikih korporacija, ali se vrlo zgodno spaja sa tradicijom delovanja tajnih društava i geopolitičkim interesima velikih sila”, rekao je Đurković. Dodao je da se već 30 godina proriče i predviđa „postnacionalna konstelacija” (Habermas), pa izgradnja fleksibilnih, razlivenih, multiplikovanih, nadnacionalnih regionalnih identiteta, tako da možemo govoriti o „kvirovanju” nacija. Đurković je istakao da je Balkan velika laboratorija u kojoj su ovi projekti aktuelni već oko 170 godina.
Govoreći o istoku i borbi protiv ruskog pravoslavlja, naveo je da je Meternih 1843. naložio da se narečje oko Lavova kodifikuje kao osnova „ukrajinskog jezika”. Kazao je i da se na Balkanu od 1804. otvara Istočno pitanje, a zapadna nauka, putopisci i austrijski dokumenti jasno pokazuju da se na najvećem delu tog prostora govori srpski jezik štokavskog narečja. Piše se o Srbima pravoslavne, muhamedanske i katoličke vere. Vatikan i Austrougarska pokreću celu mašineriju propagande, korupcije, međunarodnog lobiranja i špijunaže kako bi sprečili da se Srbi homogenizuju, a iza toga su podrška Britanije i Francuske koje su se bojale da bi preko tako velike Srbije, Rusija izašla na topla mora, rekao je Đurković.
U tom kontekstu treba gledati odvajanje Crne Gore pre 17 godina. Pominjući neke od metoda, Đurković je naveo afirmaciju verskih razlika i međusobno huškanje ljudi koji su istog etničkog porekla, ali pripadaju raznim verama. Zaključio je da se na etničkim obodima srpskog prostora otkidaju delovi i drobi jedinstvo ovog prostora konstruisanjem sintetičkih novih nacija uz šta ide i pravljenje država.
Naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije dr Aleksandar Raković naveo je da nam je Vatikan naneo puno štete, da Srbi treba da pokažu da su dostojni i da imaju kapaciteta da se odbrane i da sačuvaju ono što im je ostalo. „Moj stav je da Srbija, Republika Srpska i Crna Gora treba da stvore jedinstvenu srpsku državu i ta država treba da se zove Srbija, makar bila i federalna”, rekao je on. Dodao je da su muslimani u BiH do devedeset i neke godine devet puta menjali nacionalnu pripadnost: od Turaka na kraju su postali Bošnjaci, a Bošnjak je regionalni pojam.
Glavni naučni saradnik zamenik direktora Instituta Evropa Ruske akademije nauka za naučna istraživanja i rukovodilac Centra za proučavanje religije na ovom institutu Lunkin Roman Nikolajevič govoreći o uticaju faktora religije na izgradnju političkog identiteta, rekao je da je uloga tih faktora težnja za preporodom kulture posle raspada Sovjetskog Saveza. Naveo je da se u nekom periodu činilo da je religija simbolička i da su zapadni sociolozi tvrdili da je došao kraj religijskog vremena. Religija postaje deo političkog konstituisanja i da je cilj da se ne uništi, već preradi. „Praksa pokazuje da liberalne demokratije regiju prerađuju u nekom novom ključu”, ukazao je. Od 2000. godine, u Rusiji, posle kontrole religijske delatnosti, ona se postepeno ugrađuje u civilni život.
Rukovodilac odeljenja za crnomorsko-mediteranske studije Instituta Evropa Ruske akademije nauka dr Jekaterina Entina je na temu savremenog diskursa postsovjetskog identiteta govorila o konstituisanju identiteta na suprotstavljanju „svoje” i „tuđe”. U tom kontekstu je pomenula antisemitizam, srbofobiju i talas rusofobije. Govoreći o vraćanju svom „ja” pomenula je bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa koji je pokušao da vrati američki san, ali i Bregzit kao pokušaj Velike Britanije da se vrati anglosaksonskom identitetu. EU, kako je rekla, izmislila je sebi identitet spasioca čovečanstva od klimatskog kolapsa. Kazala je da je u potrazi za svojim „ja” Zapad napravio hijerarhiju neprijateljskih zemalja, a da je za ruski svet srž države identitet kojim se može ponositi, ispuniti svoje „ja” pozitivnim.
Konverzija je bila tabu tema u obe Jugoslavije
Aleksandar Raković istakao je da je rimokatolički režim NDH bio najpsihotičniji koji je postojao u savremenoj istoriji, a možda i u istoriji u celini i da su nosioci krvoprolića koje su Hrvati priredili Srbima u Drugom svetskom ratu, svi redom, imali srpsko prezime. Govoreći o pojmu konverzije, rekao je da je u obe Jugoslavije identitetska, verska konverzija i etnička bila tabu tema. Pitanje je u posledicama, naveo je, šta se dešava ako se identitet menja, posebno nasiljem. U prvoj i drugoj generaciji, rekao je on, pozvavši se na američku literaturu, postoji psihološki problem da želi da se obračuna sa članovima sopstvene porodice koji su ostali u starom identitetu.
Politika
