Они који су одговорни за „сумрак књижевности“ – сада „цвиле због сестре Братићеве“
1 min read
Весна Братић
Пише: Желидраг Никчевић
Не знам за Удбу и мафију, наћи ће се ваљда и за то експерти, али да је Ђукановићев режим у области културе поступао директно и смишљено злочиначки – то се види голим оком. Па онда ваљда и плавим оком нове министарке.
Као и јуче, као и увијек, уосталом, тешко је данас наћи на једвите јаде описмењеног Црногорца који није оран да своју способност вербалног изражавања широкогрудо стави на располагање ЛИЧНО ДРЖАВИ, са увјерењем да то неће проћи без озбиљних последица за читав регион. Напротив. Народе, ми долазимо – шта долазимо, ми се врћемо! Незаустављиво надиремо! То значи да ће овдашњи Срби морати да преиспитају своје анахронизме и мало да се помјере. Ми смо Европа! Ево, баш јуче дође један фин човјек из Сарајева и похвално се о нама изрази, а чак из Загреба стигло неколико њежних мејлова!
Без обзира на то да ли је ријеч о пензионисаном удбашу који жури на скраћени курс енглеског језика, о независном новинару који годинама шипчи уз Горицу да би га на врху озарио стасити господар, о храбром писцу анонимних писама који је огорчен због неспособне опозиције или просто о шетачу из ТВ дневника са обавезним плајвазом у горњем џепу (а остали су неумољиво празни) – увијек је ту специјални државотворни напор, увијек трауматични вишак исказне енергије, бескрајно патетична и монтенегром пресудно озвучена литерарна самосвијест.
Пишем, дакле, јер ћу тако свима коначно показати ко сам и шта сам, пишем јер ће тек мојом заслугом, макар се она сводила на три-четири убоге шкработине, прастара заједница коначно препознати свој легендарни, са свих страна перфидно оспорени идентитет.
Нагледао сам се таквих, у ових двадесетак годиница: брковићи, церовићи, па перовићи, и перовићи увеоци. И кажем: тај фанатизам је неуништив, ти вампири су вјечно млади и суверени! Њихове следбенике немогуће је поколебати – они имају предност преласка у нову вјеру!
Углавном, ко год је смогао снаге да о јуначком монтенегру надрља десетак страница, а да се притом не компромитује каквом залуталом великосрпском алузијом, није морао да брине о свом статусу. Брзо би добио третман повлашћеног чиновника националне духовности. Што се та идила обично завршава негдје у подножју родне чуке, нипошто није крива само граматика. Гле, самопроглашени академик због риме заборавља падеже, не може човјек у пресудним временима мислити баш на све.
Посебна држава мора имати посебне књижевнике, и мора подстицати њихову симулацију посебне књижевности. Резултат је очигледан: тотална окупација књижевног простора од стране неколицине државотворних скрибомана, величање аутора и дјела која нико живи, ни у Црној Гори ни ван ње, не узима озбиљно, хистеричне реакције на сваки додир са интелектуалним струјањем ширег српског контекста, беспримјерна идеолошка снисходљивост и поданички менталитет демонстриран у свим приликама – ето само неколико жалосних константи процеса државне афирмације тзв. црногорске књижевности и тзв. црногорских књижевника.
Оних који сад цвиле да им је држава угрожена. Од сестре Братићеве.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не знам како ко на то гледа али ова држава и њена култура јесте угрожена, озбиљно угрожена. Државна култура деведесетих се развијала на мелосу српских певаљки, међутим, како је опадала сексуална моћ овдашњих владара опадао је и интерес за ту врсту културолошког израза. Како је развој црногорске културе у дирекној пропорцији са сексуалним нагонима политичке гарнитуре рођене шесдесетих то јест, што им се више гасила тјелесна страст више су расле љутње на српску културу и њене продукте, па је први израз бијеса проистакао из тјелесне немоћи рођених шесдесет и неке осјетила ћирилица, она је грубо одстрањена из државе и државних институција од стране моћника и сексуалних немоћника. Како то није помогло, како им се биологија опет поспрдала увели су неколка слова, па су се појавиле бабађевојке које су их једино оне користиле са страшћу дугонеје..ница. Када ни оне кукале не помогоше у помоћ позваше гејове, неколко моћника га објеношке прихватише и све се на томе сврши, црногорска култура доби на значају осам пута и ту муницију потрошише. Србски културолишки напади се наставише још већом жестином, дође директива да се миче Десанка и слични а да се у црногорски културни простор уведе најтеже оружје црногорске лучоноше пребијани Брковић и стасисати Николаидис не би ли они зауставили српске нападе. Уз помоћ неопјеваног министра Богдановића успјеше да на граници уставе Бећковића и то црногорским културним бојовницима би последњи успјех на културном пољу.
После духовног препорода народ уведе ћирилицу у Министарство, али још увјек последњи отпор у одбрани државе (која баштини Маруновиће, Поповиће тешко се сјетити још којег имена) Јавни сервис као оно Хитлер у Вучијој јазбини, очекујући помоћ неког сличног културолошког ратника из Колумбије евентуално из Емирата, Авганистана.
Odusevljen sam tekstom, Zelidrag Nikcevic je genijalan…
Toliko sam se ismijao da me je stomak zabolio…
Св.Василије,Св.П.Цетињски,Његош,Краљ.Никола, Марко Миљанов су били СРБИ_Црногорци.
Замолио бих министарку да за све Црногорце запослене у државној управи и образовању под хитно уведе рест писмености из њиховог правописа и граматике и подијели отказе свима који не прођу тест са прелазном оцјеном!
И спрдња и сатира! 🙂
Књажевина Црна Гора 1909.г. Попис: 98% зборило СРПСКИ,2% албански.
Министарко смакните непринципјелни жири Његошеве награде да се народ не стиди од Владике Рада!!!!
Ona nije opasna, ona je potpuno bezopasna. Al je čudno da je ovaj brani.
Svaka cast za tekst. Nadamo se da ce ministarka imat snage da obrazovanje vrati tamo gdje mu je mjesto. Daleko dogirase oni koji su znali samo procente, za njihov posao vise nije ni trebalo. Podrska za ministarku.
Treba hitno preispitati ulogu Sretena Vujovića, prosvjetnog radnika, nažalost, u osnovnoj školi na Barutani. Iskusni narkoman, poznat organima policije, bivši pripadnik Miraševe sekte…truje đecu, ko zna čim?
Свјесни су они, господине Никчевићу, да је монтенегроарт лаж и опсјена, али та умјетност за једнократну употребу требала је да подијели судбину монтенегро нације. Да буде негација српског духа у српском народу, бар до оног тренутка док тај народ у духу новог времена не почне да доживљава себе Хрватима. Онда би нестало и монтенегроарта или би макар био преименован у цроатиаарт. Тако да су парадоксално опет Хрвати на добитку, спасили су се књижевне баштине брковића, николаидиса, горановића…
Како ова министарка зрачи,продуховљена жена..
Puna podrska za svakoga ko je protiv dps-a
Ovo je suvise komplikovan tekst za mnoge koji su rodjeni posle 90_ih i koji su imali srece da se obrazuju na cigrilici i sistemu obrazovanja koji je krejirala druzina koja je oboljela od srbomrznje. Autoru svaka cast.
Podrška za ministarku. Još samo da makne Šehovićeve kadrove, tamo je još ista šefica kabineta.