Онамо покој добићу души, кад Србин више не буде роб: 100 година од смрти краља Николе
1 min read
Краљ Никола
На данашњи дан, 1. марта 1921. године у Кап Антибу, у Француској, умро је краљ Никола I Петровић Његош.
Никола Мирков је рођен 1841. године на Његушима, а на црногорски престо ступио је 1860. године, након смрти књаза Данила.
За вријеме 58-годишње владавине Николе I Петровића, Црна Гора је доживјела велики успон. Модернизација државе и друштва остваривала се кроз доношење Општег имовинског законика, конституисање Народне скупштине, Владе, Државног савјета, доношење Устава, формирање стајаће војске, отварање школа, градњу болница, путева, жељезничке пруге, поморског саобраћаја, кроз успостављање телеграфских и телефонских комуникација, развој туризма и културе, кроз штампање црногорског новца – перпера, јачање међународне комуникације Црне Горе са европским земљама, отварање посланстава (амбасада).
На бојном пољу, књаз Никола је зауставио Други поход Омер-паше Латаса на Црну Гору, однио побједу на Вучјем Долу и Фундини, а у Првом и Другом балканском рату водио је неколико успјешних битака, За владавине књаза Николе, Црна Гора је међународно призната на Берлинском конгресу 1878. године. На педесетогодишњицу владавине, уздигао је црногорску књажевину на степен краљевине. Када је умро, његово тијело је положено на мртвачки одар, обучено у традиционално црногорско одијело. Изнад главе му је стављен тисови крст, а уз тијело штап маршала руске армије и сабља Стефана Дечанског, о грлу Крст Светога Ђорђија, на прсима Крст Светога Петра, орден династије Петровића, лента са савојским орденима… Тијело је положено у ковчег од маслиновог дрвета. Сахрањен је, захваљујући Русима, у италијанском граду Сан Рему, у Руској цркви, гдје је почивао до 1989. године.
Гробница краљевског пара отворена је септембра 1989. године када су почеле припреме за повратак краљевске породице у отаџбину. Када је отворена гробница на ковчегу се, сачувана, налазила тробојка. На грудима се још налазила шачица земље из Црне Горе, мало тамјана из Манастира Острог…Његови посмртни остаци пренесени су на Цетиње 1. октобра 1989. године. Уз звуке Шопеновог посмртног марша, који је изводила градска музика из Београда, ковчег краља Николе тежак 395 килограма, изнијели су на раменима из Владиног дома младићи у народним ношњама из Културно-умјетничког друштва “Његош”. Осим земних остатака краља Николе, из Италије су донешени и земни остаци краљице Милене и кћерки црногорског краљевског пара – принцеза Ксеније и Вјере Петровић Његош.
Тог 1. октобра 1989. године краљ Никола је, рекло би се, опет ујединио Црну Гору. Његово последње “путовање”, од Санрема, преко цијеле Италије и бродом од Барија до Бара и Црне Горе, био је спектакл за цијели свијет. На гату барске луке ковчеге са тијелима краља и краљице дочекали су његов праунук Никола са породицом, представницидинастија Савоја, Романов и Карађорђевић… Владика Амфилохије црквени обред обавио је на броду “Сан Марко”. Најдирљивији чин збио се када је неколико десетина хиљада људи, уз звона цркве светог Јована у Бајицама, дочекало поворку на цетињским улицама. На лафету који је вукло шест црних коња покривених црним покровима, уз почасне одреде Црногораца у ношњама, тог сунчаног октобра Никола и Милена још једном су прошли Цетињем, написао је Миомир Ђуришић, преноси Митрополија.
Први и последњи црногорски краљ сахрањен је уз почасти које се одају државнику и ратнику, у црквици у којој почива и први господар Црне Горе, Иван Црнојевић. Дан касније, у гробницу у цркви на Ћипуру положене су и кости Николиних и Милениних кћери Ксеније и Вјере, такође пренесене из Санрема. Краљ Никола се бавио писањем прозе и поезије. Написао је пјесму “Онамо ‘намо” која се користила као народна химна Краљевине Црне Горе.
Онамо, ‘намо… за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.
Онамо, ‘намо… да виђу Призрен!
Та то је моје – дома ћу доћ’!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ’.
Онамо, ‘намо… са развалина
дворова царских врагу ћу рећ’:
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ’!“
Онамо, ‘намо… за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.
Онамо, ‘намо… за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, ‘намо… за брда она
погажен коњ’ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит’ ме старца – свет вам је дуг!“
Онамо, ‘намо… сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим’; да б’једној раји
њом истом с руку рес’јецам вез!
Онамо, ‘намо… за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BOGOMI SLAVU MU NIKO NEMOŽE UMANJIT , ALI JE SAM SEBE ZAKOPA !!! KO IMA MOZGA RAZUMJEĆE !
Fino mu je srpska vojska vratila 1918.!
Када престанеемо да злоупотребљаваму историју у дневнополитичке сврхе, имаћемо мир, достјанство и прави пут.
Краља Николу пљују новоцрногорски националисти и српски полуравногорски навијачи Карађорђевића.
Краљ Никола је једнима био сувише велики Србин а другима сувише велики Црногорац.
То је доказ зашто је Краљ Никола велики.
Печатан је на његов живот тај дуализам Црне Горе у Српству, али се тачно знало шта је шта: Црна Гора није „окрајина“ Српства и само географски појам као Банат или Славонија, но је вазда била и биће земља чудесних политичких, моралних и других посебности коју вјетар никад неће развејати али која вазда може и мора бити позлата Српства круне.
… Podržavam u potpunosti tvoj komentar! Kratko, ma precizno, istinito, bez mane!
Nemam što da dodam, osim …
U Popovićevom dok. filmu dočeka moštiju na barskom pristanu vidi se i jedan starac u crnogorskoj nošnji, glavom pod oblake koi se prvi mašio za sanduk. Slučajem đed mi stric majčinski, Cuca, jedno vrijeme Nikolin lični pratilac, da ne kažem body guard … Nije puno pričao o svom “ drugovanju“ sa knjazom, potonjim kraljem, rijetko smo se i gledali, stalno u lovu u vrletima iznad Bijele, sjelio je kada je vijek navršio, u 101. godini.
Pamtim ovu njegovu : Ravna mu bilo nije junaku i državniku! Da je još i takvim čovjekom bio, bio bi jedini među ljude! Tijesno bi mu bilo, Nikoli …
Ne sumnjam.
Svaka cast za komentar !
A što vam to smeta u mom komentaru!???
Da mi je da znam.
Da je sreće bilo da Nikola I dođe na presto kao kralj cg i srbija,još se nismo oporavili od karadjordjevica
Slava neka je kralju Nikoli! On je duplirao Crnu Goru, u drzavnom smidlu, zasluzio je postovanje od svih Crnogoraca i Brdjana. Ja kao neko iz RS, nakon tolike distance, mogu reci da mi je sad drago sto se Austrija isprecila i poklopila od Gacka pa na zapad. Zlo bi bilo da je bilo drukcije.
Прећера га брате мили а ово са Аустријом. Друго, до сада нисам чуо да ико у Републици Српској збори екавицом.
Ko nije na taj dan zaplakao..malo ko… A ko je zaplakao, cudom se cudio u smislu: Ha, ovo preci iz mene placu!)
Живио Краљ Никола, Краљ Српског Царства!
Prije sam za ujedinjenje srpstva onoliko koliko je moguće ( ne postoje 100% etnički čiste države). Propuštena prilika ukazana 1918. godine se nikada više neće ponoviti, sada je kasno za sve, đava je odnio šalu a stvari su se pretvorile u voju suprotnost kao dolje na linku: https://www.youtube.com/watch?v=LqG0lfWfFfw
Љигави Карађорђевићи, Југословени а не Срби, створивши Југославију одбивши Лондонски уговор ископали су гробницу српском народу, а што је проузроковало низ узрочно- подљедичних веза које и данас осјећамо а осјећаћемо док је краја и свијета и времена.
Српство се 1918. године требало ујединити око краља Николе и око куће Петровића јер он је био Србин ( ма како то данас новоцрногорски историчари тврдили).
Kozarac@ Mozda. A nije bilo lijepo ni Obrenovice bacat kroz prozor.
144 Обреновића су затр’та. Но писао сам о томе, да се не понављам.
Лондонским уговором је било предвиђено да се у Србији нађе око три милиона несрба, а и Банат би се припојио Румунији. Никола Пашић је знао шта чини!
Постоји ти и размјена становништва ка и жеља тадашњег турског предсједника да се муслимани преселе у Турску пошто су огромни дијелови Турске били пусти због геноцида над Јерменима.
Гора опција од Југославије није могла бити изабрана.
Са тим је покушано 1913, али Британци су нам претили. Карађорђевићи су Срби.
Kralj Nikolana umoru blagosilja Crnu Goru….