• Насловна
• Политика

Омбудсман о Вељовићевим нападима на портал ИН4С: Од носилаца државних функција очекујемо да буду заштитници слободе медија

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Веселин Вељовић, фото: Побједа

Са становишта правила и принципа, Заштитник нема мандат да дјелује у односу на приватна, односно грађанска лица, невладине организације и приватне медије (изузев када се ради о дискриминацији), будући да Омбудсман постоји да би штитио грађане, заправо остваривање њихових права и слобода примарно од државних и органа јавне власти, стоји у одговору Заштитника људских права и слобода Црне Горе на питања портала ИН4С у вези „колумне“ савјетника предсједника државе Мила Ђукановића, Веселина Вељовића, у којој је на приземни и примитивни начин покушао да деградира портал који није под контролом бившег режима, и главног и одговорног уредника Гојка Раичевића. 

„Самим тим, уздржаћемо се од коментара и анализе предметног ауторског текста г. Вељовића, који није потписан његовом актуелном функцијом и за који немамо званичан став институције Предсједника државе“, казали су, али и истакли:

Али посматрано генерално, Заштитник од свих државних органа, односно појединаца који су носиоци државних функција, као и службеника, очекује да буду промотери и заштитиници слободе медија, као једног од кључних обиљежја али и показатеља зрелости демократских друштава, или бар да исте не нарушавају.

С тим у вези, како су казали: „подсјећамо да смо и у ранијем периоду (током прошле године), у неким сличним ситуацијама заузели став да од званичника, доносилаца одлука, професионалаца у одређеним областима и другим личностима од угледа и интегритета у друштву очекујемо већи степен одговорности и адекватне реакције, посебно у тензичним временима подјела и узаврелих друштвено-политичких односа“, истакли су и додали:

Тада смо оцијенили, и остајемо при изреченом да “Оно што посебно забрињава и на шта треба скренути пажњу јесте пад толеранције код јавног иступања појединаца из редова интелектуалне елите, од којих се очекује више сензибилитета у поштовању и промовисању вриједности толеранције и културе дијалога”.

Подсјећамо такође да су, у складу са праксом ЕСЉП у Стразбуру и међународном праксом, носиоци јавних функција изложенији суду јавности и треба да трпе већи степен критике и вербалних напада, па чак и када је то на граници увредљивог говора. Међутим, мјерење те границе допуштености коју треба одредити у сваком конкретном случају некада је отежано у „поплави“ бројних примјера проблематичних изјава. То свакако не подразумијева малтретирање и насиље било које врсте.

Такође, наглашавају, да се не може сматрати полемиком и оштријом реториком употреба ријечи чији је искључиви циљ да увриједи појединца или одређену друштвену групу, јер такав говор прелази границе слободе изражавања. Јасно је да свако има право да буде незадовољан нечијим радом, али и да би свој интерес ускладио са стандардима очувања слободе медија мора користити законите и етичке могућности које дају одредбе важећих прописа и Кодекс новинара ЦГ.

„И у посљедњем саопштењу за јавност замолили смо све оне који су незадовољни начином извјештавања, поштовањем програмских стандарда или сматрају да су им објавама повријеђена нека друга права, да уложе приговоре и искористе расположиве процедуре пред Медијским савјетом за саморегулацију, омбудсманским тијелима медија који их посједују, Агенцијом за електронске медије и у крајњем надлежним судовима.

Будући да се држава Црна Гора одлучила да декриминализује увреду и клевету, спорна питања у овој области требало би да су предмет грађанских тужби, док се кривичноправна и прекршајноправна заштита морају користити само изузетно као начин ограничења слободе говора, у изузетним ситуацијама прописаним законом, истичу и додају:

Овом приликом подсјећамо на још један од јавно саопштених ставова (одговор Дневним новинама 18.09.2020) да је важно раздвојити и схватити да “острашћеност и исључивост може бити погубна у креирању јавног мњења, а тиме и схватању медија од стране оних на чије мишљење медији и те како утичу. Било је много разлога за забринутост поводом објава у самим медијима са различитих страна, али исто тако и исхитрених поступака као реакције других медија, па и неких државних органа. Ипак, праву мјеру могу да нађу само судови, односно у кривици и тужилаштва, а до тада све се може подвести под различите шпекулације и још различитије погледе на нашу стварност”.

Стога је, како су истакли, посебно важно нагласити да је и сама медијска заједница свјесна недостатака и проблема у поштовању струковних правила и начела, да се често могу чути оцјене о потреби јачања саморегулације и досљедније примјене Кодекса и закона. Због стања у ком се налази област слободе медија у Црној Гори велика су очекивања од надлежних државних органа али и од саме медијске заједнице, која мора учинити све да се професионалним односом и одговорношћу одупре таблоидизацији и паду професионалнх стандарда као и да не крши гарантована права и слободе особа о којима се пише/извјештава.

Заштитник ће наставити да подржава активности и иницијативе који подстичу плурализам и слободу медија, неселективно и принципијелно стајаће у одбрани права и слобода свих новинара и медија који доживе нападе и притиске само због посла којим се баве и због недовољног сензибилитета и толеранције појединаца и шире јавности – на другачије мишљење, критику и њихову уређивачку политику, закључили су у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: