Омбудсман о Вељовићевим нападима на портал ИН4С: Од носилаца државних функција очекујемо да буду заштитници слободе медија
1 min read
Веселин Вељовић, фото: Побједа
Са становишта правила и принципа, Заштитник нема мандат да дјелује у односу на приватна, односно грађанска лица, невладине организације и приватне медије (изузев када се ради о дискриминацији), будући да Омбудсман постоји да би штитио грађане, заправо остваривање њихових права и слобода примарно од државних и органа јавне власти, стоји у одговору Заштитника људских права и слобода Црне Горе на питања портала ИН4С у вези „колумне“ савјетника предсједника државе Мила Ђукановића, Веселина Вељовића, у којој је на приземни и примитивни начин покушао да деградира портал који није под контролом бившег режима, и главног и одговорног уредника Гојка Раичевића.
„Самим тим, уздржаћемо се од коментара и анализе предметног ауторског текста г. Вељовића, који није потписан његовом актуелном функцијом и за који немамо званичан став институције Предсједника државе“, казали су, али и истакли:
Али посматрано генерално, Заштитник од свих државних органа, односно појединаца који су носиоци државних функција, као и службеника, очекује да буду промотери и заштитиници слободе медија, као једног од кључних обиљежја али и показатеља зрелости демократских друштава, или бар да исте не нарушавају.
С тим у вези, како су казали: „подсјећамо да смо и у ранијем периоду (током прошле године), у неким сличним ситуацијама заузели став да од званичника, доносилаца одлука, професионалаца у одређеним областима и другим личностима од угледа и интегритета у друштву очекујемо већи степен одговорности и адекватне реакције, посебно у тензичним временима подјела и узаврелих друштвено-политичких односа“, истакли су и додали:
Тада смо оцијенили, и остајемо при изреченом да “Оно што посебно забрињава и на шта треба скренути пажњу јесте пад толеранције код јавног иступања појединаца из редова интелектуалне елите, од којих се очекује више сензибилитета у поштовању и промовисању вриједности толеранције и културе дијалога”.
Подсјећамо такође да су, у складу са праксом ЕСЉП у Стразбуру и међународном праксом, носиоци јавних функција изложенији суду јавности и треба да трпе већи степен критике и вербалних напада, па чак и када је то на граници увредљивог говора. Међутим, мјерење те границе допуштености коју треба одредити у сваком конкретном случају некада је отежано у „поплави“ бројних примјера проблематичних изјава. То свакако не подразумијева малтретирање и насиље било које врсте.
Такође, наглашавају, да се не може сматрати полемиком и оштријом реториком употреба ријечи чији је искључиви циљ да увриједи појединца или одређену друштвену групу, јер такав говор прелази границе слободе изражавања. Јасно је да свако има право да буде незадовољан нечијим радом, али и да би свој интерес ускладио са стандардима очувања слободе медија мора користити законите и етичке могућности које дају одредбе важећих прописа и Кодекс новинара ЦГ.