Око соколово
1 min read
Иако се није знало дуго о ком се тачно војнику ради, истину у јавност је изнео Драгутинов син Благоје Матић, који је о њему и написао књигу “Мој отац – око соколово”. Драгутину је подигнут и споменик испред општине Гаџин Хан, поводом 80-годишњице пробоја Солунског фронта
Самсон Чернов, руски новинар и фоторепортер, дописник листова “Новоја времја” и “Рускоје слово”, овековечио је српског војника Драгутина Матића пред повлачење наше војске преко Албаније, и та фотографија је обишла читав свет, а овом ратнику донела вечну славу.
Иако се није знало дуго о ком се тачно војнику ради, истину у јавност је изнео Драгутинов син Благоје Матић, који је о њему написао књигу “Мој отац – око соколово”. Драгутину је подигнут и споменик испред општине Гаџин Хан, поводом 80-годишњице пробоја Солунског фронта.
Чувени српски ратник је рођен 10. јануара 1888. као најмлађе чедо оца Пеше и мајке Невене. У породици је било петоро деце. Рано је остао без оца, па га је неговао и подизао најстарији брат Ђорђе (Ђоре). Због тога су га у селу звали „Драгутин Ђорин”. Драгутин у школу није ишао, али је знао да чита и пише. Описменио се у војсци и рату, као и многи његови ратни другови.
У раној младости оженио се Круном Ранђеловић из оближњег села Сопотнице. До одласка у војску с њом је изродио четворо деце. Најстарија је кћи Кристина, а потом следе син Ранђел и две кћери.
Почетком 1910. одлази на одслужење војног рока, у Београд, у касарну „негде према Сењаку”. Регрутован је као коњаник, а касније је прекомандован у пешадију. Долазак у војску, био је уједно и његов први долазак у Београд. За време служења војног рока често је долазио у контакт са принцом Ђорђем Карађорђевићем за кога је говорио да је биб „шашаво храбар”.
У војсци га је затекао Први балкански рат, у коме и он учествује. Био је активни учесник и Другог балканског рата. У оба рата војник Матић показао је велику храброст.
Избијањем Првог светског рата 1914. Драгутин Матић по трећи пут одлази на фронт. Због показане храбрости и одважности, током Церске и Колубарске битке, војне власти су му повериле задатак извиђача.
На приложеној фотографији војник Матић на глави има српску шајкачу, а обучен је у војнички шињел. Наоружан је пушком с бајонетом. Осим тога, на себи има и одевне предмете које су носиле друге војске.
Официр старе југословенске војске Предраг Јечменица истиче „да војник Матић на себи има и део војничке опреме коју је носила турска војска. То је једна врста војничког огртача тзв. бешли, који су носили турски војници. Израђиван је од камиље длаке и служио је за заштиту од хладноће, кише и ветра”. По свој прилици, то је део ратног плена српске војске из Првог балканског рата.
