Oџић не зна куд да гледа: Он би да гледа у Брисел, али га Срби вуку ка Чачку?
1 min read
У свом најновијем оглашавању, представник Европског савеза Петар Оџић на мрежи X исписао је једну брзалицу. Идеја му је била да са „висине“ нас подсјети да су институције на кољенима, да нема страних инвестиција и да смо, авај, умјесто ка Бриселу, почели да гледамо ка Београду, Чачку и Москви. Најлакше би било одговорити налик ономе што је рекао др Неле Карајлић – a гдје треба да гледамо? Одговор ћемо само мало продужити.
Оџић, наравно невјешто, наставља своју набрајалицу па везе низ од ничега. Он мисли да је у држави све труло и све не ваља због Срба – то би био неки сума сумарум његових дубоких мисли.
Каже он, безбједност воде њему наводно неадекватни људи, „без дана радног стажа“. Постаје већ неукусно да се присјећамо како је Оџић дио састава који је здушно подржавао политику Мила Ђукановића чији је први посао био да буде премијер. Нећемо дубље залазити ни у богато радно искуство Оџића. Он каже „да ствар буде гора, криминалне групе се и даље убијају!“ Е то је већ нешто, већ је то знаковито. Дакле, криминалне групе се И ДАЉЕ убијају. Да ли то нас наводи на помисао да су се убијале раније? Да. Да ли је то можда још од времена велике љубави и љубавног саједињења ДПС-а и његових сателита? Јесте. Да ли је у тој љубави кључни партнер била Оџићева опција? Свакако.
Није ово апологија садашње власти, него само покушавамо да укажемо на лицемјерство и политиканство Оџића и компаније.
На крају, као и све демократски настројене личности које поштују религијске различитости, Оџић је покушао духовито да нападне Цркву. У том свом јадиковању о пропасти Црне Горе, закука Оџић и каза: „ПОЖАРЕ ГАСЕ МОЛЕБАНИМА!“
Не гаси нико пожаре молебанима. Не знамо ни како би то изгледало. Можда се неко моли и узда у Господа да ће пожар стати, а то и кад су чинили, није било на „молебанима“, већ на молебнима.
И на крају, нема шта Оџић да гледа пут Брисела. И Чачак је за њега свет и то не само српски.
Благо телећи поглед.