Одржано књижевно вече са Аргентинком Луисом Валенсуелом у Београду

Аргентинска књижевница Луиса Валенсуела имала је синоћ сусрет са читаоцима у Малој сали Коларчеве задужбине, у оквиру манифестације „Дани Аргентине у Коларцу”.

Валенсуела је рекла да је први пут била у Београду давно, још шездесетих, и тад јој се град чинио „леп, занимљив али некако сив”.

Пошто је претходни пут била у српској престоници пре шест година, Валензуела је рекла да јој се сада Београд „чини живљи, веселији”.

„Осећам се овде дивно, прихваћено. Људи су срдачни, гостољубиви. Осећам дубоко разумевање са људима у Србији“; рекла је аргентинска књижевница.

Актуелни роман „Тужилац умире” Валенсуела је писала на основу стварног догађаја у Аргентини од пре неколико година, а идеја је била да покуша да изнесе тумачење мистериозне смрти јавног тужиоца, у којој су неки нашли политичке конотације.

„Похитала сам да то што пре напишем, пре него што случај буде решен. Међутим, случај ни до данас није решен. Зато ми се допада и Србија. И ово је земља непревидивости”, истакла је Валенсуела, преноси Танјуг.

Признавши да је „феминисткиња у души”, Валенсуела је додала да не воли да је класификују као феминистичку списатељицу, јер то представља неку врсту очекивања од ње.

Према њеним речима, у Аргентини је изузетно јак феминистички покрет, али постоји и проблем са великим бројем фемицида, као и, како је навела, „одијум према бившој председници Аргентине Кристини Фернандез де Кирхнер”, који долази од патријахалног сагледавања улоге жене у политици.

Валенсуела је пре неколико дана проглашена за добитницу престижне латиноамеричке награде за животно дело „Алфонсо Рејес”, коју ће јој мексичка држава Нуево Леон доделити у октобру у Монтереју.

„Дирнута сам наградом. То је велика награда, Рејес је мексички Борхес. Када такве награде стигну, ми писци ни не знамо да смо били у оптицају, па је то било дивно изненађење”, рекла је књижевница.

Поздрављајући присутне, амбасадор Аргентине Освалдо Марсико је истакао да је Валенсуела „једна од најзначајнијих и највољених списатељица, и истинска амбасадорка аргентинске књижевности”.

Марсико каже да је имао прилике да ужива у дужим разговорима са Валенсуелом и да је схватио да је књижевница „у животу као и у својим делима посебна, ствара јединствен угођај, богат искуством и осећањима”.

Професорка хиспаноамеричке књижевности на Универзитету у Висконсину Ксенија Билбија је подсетила да је Валенсуела објавила 11 романа, 13 збирки прича и девет књига есеја у 17 земаља, на шпанском и у преводима на енглески, француски, српски, немачки и друге језике.

„Теме њених књига су моћ, коју имамо или би волели да имамо, тело, углавном женско, и речи које би користили о моћи и телу. Духовита је и језик јој је оштар”, истакла је између осталог Билбија.

Преводилац Ана Марковић се присетила да је прво Валенсуелино дело које је прочитала била „Промена оружја” (1982), „које је изузетна збирка прича”.

Марковићева је рекла да је почела превођење Валенсуеле са „Романом ноар с Аргентинцима” (1990), који је „херметично дело и мало тешко за читање, лажни кримић који се заправо бави психолошким последицама аргентинске диктатуре”.

Према њеним речима, „Симетрије” су јој омиљена књига Валенсуеле.

Говорећи о збирци есеја „Опасне речи” (2002), Марковићева је рекла да је Валенсуела „интуитивна књижевница, има изузетно развијену аутопоетику – то је изузетно за читање, она је изузетан тумач свог дела”.

Организатори „Дана Аргентине” су аргентинска амбасада и Коларац уз помоћ Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду, издавачке куће Агора, Друштво хиспаниста и други.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: