• Издвојено
• Култура

Одржана промоција Милице Кадовић: Кратке приче из збирке “Траг“ освојиле београдску публику

3 године ‎ ИН4С

У подстицајном амбијенту београдске књижаре Геца Кон, једне од најстаријих књижарских и издавачких кућа на Балкану, 28. фебруара одржана је промоција ауторског првијенца Милице Кадовић, угледног подгоричког адвоката и бивше државне сркретарке у Министарству просвјете, науке, културе и спорта.

Збирком кратких прича ТРАГ Кадовић се представила београдској публици. Добра посјета и интересовање за књигу је само подсјећање да оно што се дешавало и дешава у Црној Гори, и те како интересује јавност Србије.

Синоћ смо свједочили томе и да су, поред деценијских притисака бившег режима, везе међу два народа нераскидиве.

Књига је свједок времена у којем су чланска карта, полтронство и беспоговоран однос према ДПС елити, омогуцавали бенефите чак и тамо гдје их није смјело бити, а то је наш просвјетни систем.

На промоцији су говорили проф. др Весна Братић, Славица Илинчић и ауторка књиге Милица Кадовић. Модератор вечери је био Бојан Кенезевић.

Професорка Братић је, поред осталог, истакла да „ауторка није изабрала кратку причу иако је познавала жанровске узусе, него је жанр изабрао ауторку“.

Готово сви формални услови за успјешну кратку причу постоје у скоро свакој причи: економичност, језгровитост израза, употреба метафоре, алегорије, обрта, парадокса, ироније и готово увијек завршне реченице којом се поентира, могућност да буде „коаутор“, да „допуни“, „дочита“, „присјети се“, „повеже с властитим искуством“. Све оно „прије“ и „послије“ које кратка форма „веома кратке приче не дозвољава, али надокнађује интензитетом, експресивношћу, читалац може, вјерујем, врло лако да (ре)конструише.

Уколико и нема директне интертекстуалности као једне од карактеристика кратке приче која се постиже на различите начине, некад и само насловом, има екстратекстуалности, такође важне карактеристике овог жанра – опет (и) у насловима.

„Свезнајући“ или, у овом случају јако добро обавијештен аутор нуди нам галерију ликова који, по природи жанра, не могу да буду рељефни, могу да буду само плошни иако, прочитаћете, и тако „дводимензионални“ савршено довитљиви да би им Монте Кристо или Арсен Лупен позавидјели. Љубишин Кањош Мацедоновић не би. Он је знао да ако се само узима, а не досипа, брзо се истроши, ма била то и дуждева ризница“, нагласила је др Весна Братић.

Говорећи о стању у црногорској просвјети, Славица Илинчић се осврнула на проблеме с којима се МПНКС суочавало у раду, а неки најочитији примјери тематски су обједињени управо у Кадовићкиној збирци.

Ово дјело Милице Кадовић, наводи Илинчић, представља пионирски подухват у нашем образовном систему јер се први пут дешава да један високопозиционирани државник на овако критички, реалан и непристрасан начин говори о тешкоћама у самом систему.

На крају званичног програма, ауторка збирке, Милица Кадовић, пеочитала је једну од прича, под насловом „Мало о нашима“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: