Промоција књиге „Односи Србије и Црне Горе 1851-1860.“ Катарине Тодоровић, одржана је синоћ у Никшићу у просторијама Друштва Црногорско-руског пријатељства Свети Ђорђе.
О књизи су говорили историчари Миодраг Бели Ковачевић, др Жарко Лековић, др Васиљ Јововић.
Књига „Односи Србије и Црне Горе1851−1860“ објављена је у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Књига је штампана као једанаеста по реду у оквиру Одјељења за историјске науке.
„У овој књизи ауторка је нагласила главне радње српског националног осипања. Главни проблем је у јачању државне и династичке идеје на уштрб српске националне цјелине“, рекао је професор Ковачевић и нагласио:
„Ауторка је евидентирала и још један битан проблем у историји Црне Горе, уочава разлику у карактеру теократске и световне власти у Црној Гори.“
Ковачевић је нагласио да је ауторка у раду објаснила да је вријеме Петра II зрачило пуноћом интегралне свијести, али Ловћенски тајновидац је добро разумио права српске националне битке и чежњиво исчекивао ратни покрет из Београда.
„Намјера аутора ове књиге није била да наново пише историју Србије и Црне Горе из времена књаза Данила, већ је постојала пуна оправданост за научну обраду тему“, рекао је др Жарко Лековић и додао:
„Ова књига је једно свједочанство о људима и догађајима са подручја тадашње Србије и Црне Горе половином 19. вијека. Ово је прича о нашем менталитету, навикама и обичајима“.
Црногорац је топографска одредница
„Ауторка је у књизи назначила да назив Црногорац, Херцеговац означавао је топографску, а не етничку одредницу“, истакао је о књизи др Васиљ Јововић и нагласио:
„Током владавине светородне породице Петровића, баштинили су српску идеју темељењу највише на средњевјековну српску државу Немањића и Црнојевића. Цетињска митрополија је његовала ту традицију такође“.
Ауторка Катарина Тодоровић се захвалила свима који су јој помогли у настанку ове монографије. Она је нагласила да је ово њен мастер рад који је одбранила на Филозофском факултету у Београду.
Односима Србије и Црне Горе у периоду од 1851. До 1860. године није посвећена већа пажња у досадашњој историографији, а сам значај посматраног периода захтева његову обраду у једној посебној студији. У томе лежи највећи значај овог рада. Ауторка је покушала да србијанско-црногорске односе у посматраном периоду сагледа из више углова и повеже их у једну целину. На тај начин смо добили слику не само политичких односа између Србије и Црне Горе, већ и приказ културних веза, али и веома важних миграционих кретања.
Катарина Тодоровић је рођена 1992. године у Никшићу. Основну школу завршава у родном граду, а Пету београдску гимназију и студије историје на Филозофском факултету у Београду. Мастер студије историје, на матичном факултету, завршила је 2017. године.
Предмет интересовања су јој теме из историје српског народа у 19. и почетком 20. вијека. Члан је међународног Удружења православних научника, са центром у Вороњежу, у Русији. Монографија Односи Србије и Црне Горе (1851−1860) је њена прва објављена књига
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
