На Хан Пијеску је одржан округли сто о теми „Књижевни и теоријски лик Милана Радуловића“ о коме су говорили представници Института за књижевност и умјетност из Београда, професори са Филозофског факултета и са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву.
Професор Милан Радуловић, по рођењу са Хан Пијеска, био је филозоф, естетичар, теолог, историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар, професор Теолошког факултета у Фочи и министар вјера у Влади Србије.
Виши научни сарадник Института за књижевност и умјетност у Београду Јана Алексић рекла је за Срну након данашњег скупа да је професор Милан Радуловић аутентичан проучавалац књижевности врло широких интересовања, историчар књижевности и културе и теоретичар књижевности.
Она је додала да је Радуловић био и приређивач и уредник неколико врло значајних зборника у вези са српском књижевном критиком и културном политиком, руководилац тадашњег пројекта који проучава српску књижевну критику и теорију књижевности, те аутор више од 17 монографија.
Радуловић је, како каже, имао врло оригиналне књижевне идеје и покушавао на сваки начин да умјетност и књижевност приближи православној духовности и хришћанству, у чему су његове заслуге, између осталог, изузетне.
Алексићева каже да је Радуловић себи привукао младе истраживаче и оставио једну групу који ће сигурно наставити оно што је он започео у науци о књижевности, те са дужним поштовањем и пијететом чувати успомену на њега.
Она је подсјетила да је у Институту за књижевност у Београду објављен Зборник „Књижевност теологија и философија“ у помен Милану Радуловићу крајем 2018. у коме је стављен акценат на три кључне тачке његовог истраживања.
Алексићева је рекла да је у Хан Пијеску 2019. одржана комеморативна трибина посвећена Милану Радуловићу, а на данашњм округлом столу на систематичнији начин је покушано да се расвијетли његова књижевна и теоријска мисао и његов статус у култури.
Она је изразила наду да ће овакви скупови на Хан Пијеску, гдје је професор Радуловић рођен, постати лијепа традиција.
Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула је након округлог стола рекао Срни да је један од основних ставова које је Радуловић заступао у проучавању умјетности и књижевности био да „умјетност потиче из религије“.
„Радуловић је тврдио да су изворишта умјетности у вјери и религији, што потврђује и умјетност из старог вијека почев од Епа о Гилгамешу, староегипатских, старогрчких и староримских митова, од митоса као свете приче, те свих тих античких ритуала и видимо колико су они у ствари допринијели стварању умјетности“, истакао је Бартула.
Он је рекао да и умјетност новијег доба од средњег вијека на овамо практично своја изворишта и исходишта има у вјери и том темом се Радуловић бавио цијели живот.
Бартула је истакао да је Радуловић покушавао на основу неких хришћанских и теолошких постулата да приступи тумачењу књижевности, чиме је створио нове перспективе у тумачењу књижевности и одшкринуо врата новим приступима.
Према његовим ријечима, Радуловићев рад је изузетан и вријеме ће показати каква је он величина био у научном и сваком другом смислу.
Директор Народне библиотеке „Бранко Чучак“ на Хан Пијеску Озренка Ђурић Радуловић је истакла да је почетни мотив за организовање округлог стола о књижевном и теоријском лику Милана Радуловић садржан у чињеници да је управо Хан Пијесак мјесто рођења и одрастања овог великог човјека и свестраног ствараоца, што се уклапа у један од аспеката дјелатности Народне библиотеке „Бранко Чучак“, а то је његовање и развијање завичајног стваралаштва у различитим областима.
Она је најавила да ће периодично издавати Зборнике радова учесника ове манифестације.
Округли сто је организовала Народна библиотека „Бранко Чучак“ у оквиру манИфестације „Умјетност, наука и култура – Дани Милана Радуловића“.
Радуловић је добитник награде „Исидора Секулић“ за значајно достигнуће у књижевности, а Српска православна црква одликовала га је Орденом Светог Саве првог степена
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
