Одлазак Пеђе Исуса: Наш највећи модерни неимар и градитељ цркава

У савременом добу није било неимара међу Србима који је подигао толико цркава као београдски архитекта Предраг Ристић, који се после дуже болести, у својој 88. години, у понедељак се преселио у рајска насеља.

Али, Пеђа Исус, како су га звали (надимак му је, због неухрањености, после Другог свјетског рата наденуо глумац Северин Бјелић, кога је победио у такмичењу у пливању), српску културу је задужио и за много више од 90 православних храмова (од којих је 14 срушено у ратовима деведесетих) у Србији, региону, али и свуда где живи наш народ, од Аустралије до Канаде.

Предраг ”Пеђа Исус” Ристић је био наш највећи модерни неимар и градитељ православних храмова, међу којима су се истицали велелепни храмови у Подгорици, Бару, Апатину, Славонском Броду, Кикинди, Костолцу, Ваљеву, Цириху, Торонту, Сиднеју итд. Био је и наш највећи стручњак за културу Лепенског вира, као једини доктор наука који је докторирао на изградњи кућа у преисторијској култури Лепенаца.

Био је оснивач наше најчувеније уметничке групе ”Медиала” 1953. у Београду и носилац низа одликовања, од Ордена Светог Саве па све до велике награде за архитектуру Принца Чарлса итд. Покренуо је Друштво за обнову Светих Архангела у Призрену итд.

Рођен је у Београду 17. јануара 1931. године у грађанској породици: отац му је био машински инжењер Петар, поријеклом из Херцеговине, а мајка Марија је потицала из породице Табаковић. По њеној лози био је четврта генерација дипломираних архитеката. Дједа му је био архитекта Милан Табаковић, а ујак сликар и академик Иван Табаковић. Прије рата завршио је основну њемачко-српску школу, а после рата гимназију. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду са оцјеном 10, и то са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.

– Завршивши Архитектонски факултет у Београду, Пеђа је осјетио спутаност и скученост локалног културног миљеа, а тај осјећај га је одвео у свијет, у Грац, гдје је докторирао и једно вријеме предавао на тамошњем факултету – додаје Малдини. – Увијек везан за земљу, традицију, културу балканског поднебља, а посебно за историју наших простора, велико интересовање показао је за археолошко налазиште Лепенски вир, па је развио аутентичну и до данас најреалнију теорију настанка и развоја овог мезолитског и неолитског човјековог станишта.

Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, цијели радни вијек провео је у статусу слободног умјетника. Био је ожењен, а из брака има троје дјеце и двојицу унука.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: