Одлагалиште туђих проблема
1 min read
Мигранти; илустрација
Пише: Љубиша Маленица
Земље Запада пролазе кроз социо-демографску агонију. За такво стање, кривица лежи на њима самима. Становницима западних држава обећавана је мултикултурна утопија, интеграција странаца, економски раст и развој те побољшање животнога стандарда и квалитета живота. Обећаван је стални напредак у боље.
Ношен ароганцијом сретних историјских околности двадесетога вијека, Запад је као објективну реалност прихватио илузију супериорности сопствене културе и универзалности својих специфичности вриједности. Из дате арогантности произашло је увјерење да се странци – носиоци туђе културе, образаца понашања и традиција – могу без већих потешкоћа асимиловати, односно да су, у својој суштини, инфериорни.
Савремена мигрантска криза којом је захваћен европски континент, посебно његов западни дио, најилустративније осликава тренутну кризу Запада која из, релативно простих, проблематика миграције, економије и демографије прераста у много озбиљнију кризу идентитета западних држава и народа који их насељавају. Да ли ће Уједињено Краљевство и даље бити оно што је данас када, према најновијим истраживањима, аутохтоно становништво постане мањина 2070. године?
Могући план британских власти да педесет хиљада миграната врате, не у земље поријекла већ на простор Балкана, истовремено је признање грешке и одраз реалполитичког прорачуна.
Деценијска миграциона политика западних земаља је била грешка, но пребацивање миграната на простор Балкана је покушај да се и та грешка искористи за реалполитичке потребе империјалне спољне политике Лондона, односно да се овај људски елеменат искористи као средство хибриднога ратовања и дестабилизације простора првенствено насељеног Србима.
Мигранти су безбједносни проблем, посебно када се говори у контексту БиХ и радикалних исламистичких структура које постоје унутар ње. С обзиром да говоримо о десетинама хиљада особа, неминовно је да би се међу њима пронашли вољни регрути терористичких и криминалних организација.
Истовремено, мигрантски проблем не остаје ограничен на питање безбједности већ дубоко залази и у питања демографије, културе, идентитета, састава становништва те хомогености националног колектива као кључнога предуслова безбједне заједнице.
Став структура Републике Српске по овом питању је јасан и, што је важније, исправан. Датим ставом се изнова потврђује да осјећај за сувереност и државност, унутар БиХ, постоји превасходно у Републици Српској, која одбија да постане одлагалиште туђих проблема зарад пролазних и магловитих политичких обећања и наводних уступака, посебно у контексту напретка ка чланству у Европској Унији чији смисао са сваким даном постаје, објективно посматрано, све упитнији.
Питање миграната није дневнополитички наратив, већ проблематика дугога трајања. Путем средстава савремене комуникације свједочимо поражавајућим резултатима лоших политика западних држава управо по питању миграција те односа према истима као друштвеним, но и политичким феноменима. Није случајност да је амерички политолог, Кели Гринхил, проучавајући миграције подвукла постојање политички мотивисаних миграционих кретања које је назвала “оружјем масовне миграције”.
Миграције и мигранти не представљају рјешење изазова са којима се сусрећу земље Балкана. Напротив, западно искуство показује да се јављају као извори даље друштвене дестабилизације. У интересу српскога народа јесте наставак на даљем улагању у пронаталитетне политике, снажењу сеоских домаћинстава и заједница – не само као пољопривредних добара већ и као, уопштено посматрано, пожељнога простора за живот – непрестаном раду на повратку оних који су отишли у иностранство те враћању Срба као нације на оне друштвене, културне и традицијске обрасце који су заиста изворно аутохтони нама и који су настали као израз нашега историјског искуства и постојања.
Објективно посматрано, не постоји нити потреба нити разлог да се туђи проблеми преносе на простор Босне и Херцеговине, без обзира да ли говоримо о ентитетима или пак самој БиХ. У супротном, Република Српска има право и обавезу према својим грађанима да настави са развојем сопствених капацитета зарад очувања безбједности и друштвене стабилности. Мигрантска криза потреса Европу, и наставиће да је потреса, но рјешавати дати проблем одговорни су они који су га и створили, а то никако нису земље Балкана.
Нови Стандард
