Од Рејфа Фајнса до Џонија Депа: Све више славних глумаца снима у Србији

Након остварења „Кориолан“ и „Бијела врана“ Рејфа Фајнса, „Новембарски човјек“ са Пирсом Броснаном или „Браћа Блум“ у којима су играли Рејчел Вајс, Марк Рафало и Адриан Броди, проширио се глас о Србији као доброј локацији за снимање филмова.

Крајем јануара у Србији почиње снимање филма „Минимата“ у режији Ендрјуа Левитаса, а Џони Деп ће тумачити славног ратног фотографа Јуџина Смита, који је разоткрио тровање живом становника јапанског града Минамата, проузроковано испуштањем тешких метала из хемијске фабрике компаније „Чисо“.

Директор куће „Work in Progress“ Александар Тадић каже да ће снимање трајати седам недјеља, те да ће од тога недјељу дана провести на црногорском приморју.

„Тек крећемо са припремама и проналажењем локација. Дио сета ће морати да се гради у студију, јер се ради о специфичном периоду и радња се дијелом дешава у Њујорку, а дијелом у Јапану“, рекао је Тадић Тањугу.

Тадић још увијек не зна да ли ће неко од српских глумаца бити ангажован, али истиче да се све рјеђе дешава да се неки страни филм снима у Србији, а да се не ангажују и домаћи глумци.

Посљедњих година повећан је број страних филмова и серија које се снимају у Србији, а значајан импулс дала је Уредба о подстицајима за продукцију аудиовизуелних дјела која се примјењује већ трећу годину, наводи Б92.

За коришћење подстицајних средстава у току ове године, закључно са октобром, поднијето је 60 захтјева, а буџетом у ту сврху опредијељено је 800 милиона динара, што је двоструко више него прошле године.

Према ријечима директора Филмског центра Србије Бобана Јевтића, страни инвеститори потрошили су у Србији током ове године око 3,6 милијарди динара, а он очекује да ће укупан износ достићи прошлогодишњу цифру од преко 3,8 милијарди динара.

Подстицаје у току 2016. године у укупном износу од 336,3 милиона користило је девет инвеститора из Србије, САД, Индије и Немачке, а током 2017. у износу од 394,8 милиона динара користило је 28 инвеститора из Србије, Шведске, САД, Израела, Саудијске Арабије, Египта, Канаде, Француске, Турске, Грчке, Индије, Словеније, Велике Британије, Норвешке и Русије.

Према подацима, које је Тањугу доставило Министарство привреде, у току 2018, закључно са октобром, извршена је исплата у износу од 715,6 милиона динара по укупно 62 захтјева поднијета у току 2017. и 2018. године, инвеститорима из цијелог свијета, укључујући и домаће.

Анализа Филмског центра Србије показује да је укупан износ утрошених средстава на територији Србије у 2017. години износио нешто више од 3,8 милијарди динара и то за играни филм 2,2 милијарди, за постпродукцију 114,9 милона, за ТВ серије 1,1 милијарда и за рекламе 395.8 милиона динара.

Тако је на уложен један динар подстицаја српска привреда у 2017. приходовала више од девет динара.

Поређења ради, у 2016. години инвестиције у филмску индустрију износиле су 2,4 милијарди динара и на уложен један динар држава је приходовала више од шест динара.

„Претходне године смо радили на филму „Бијела врана“ Рејфа Фајнса, трилогију „Интриго“ са Беном Кингслијем, „Ибиза“, за Универзал и Нетфликс. Претпрошла година је била врло успјешна и можемо да причамо о милионским цифрама“, са задовољством истиче Тадић и додаје да разлог све већег интересовања страних продуцената нису само подстицаји, већ и чињеница да имамо врло квалификоване људе и екипе које су међу бољим у региону.

Јевтић каже да се повећање повраћаја средстава са 20 на 25 посто, почетком ове године, највише одразило на варијабилност земаља.

У току 2016. и 2017. године највише је уложено од стране инвеститора из САД, а током 2018. дошло је до пораста инвестиција од стране Индије.

„Сада имамо неке земље које раније нисмо имали. Имамо први комплетно снимљени кинески филм у Србији, затим ту су Шведска, Канада, имамо три индијска филма што је велики успјех. Међу њима је један од најуспјешнијих филмова са Мати Ратном, једним од највећих индијских глумаца, који ријетко снима ван Индије“, истакао је Јевтић.

Јевтић је најавио да ће „апдејтовати“ Уредбу о подстицајима за продукцију аудиовизуелних дјела, јер су се промијениле ствари у региону.

„Румунија је увела 30 посто, односно 40 посто ако се у филму помиње Румунија или се јасно каже да је сниман у Румунији. Велика је конкуренција и борба, тако да стално морате да се прилагођавате“, рекао је Јевтић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: