ИН4С

ИН4С портал

Од кога да учимо историју, од Трумана и Де Гола или Милана Шћекића и Растодера?

1 min read

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић

У новом нападу на историјску истину и здрав разум, портал Стандард објавио је интервју са “хисторичарем” са изразито тенденциозним тумачењем прошлости Миланом Шћекићем. Са друге стране, у улози „новинара“ – С. Растодер.

У овом споју лоших намјера и незнања, у тексту објављеном у „Стандардy“, покрет Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), предвођен генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, покушава се представити као „колаборационистички“ и „издајнички“. У ту сврху занемарују се чињенице које потврђују управо супротно – да је ријеч о првом организованом покрету отпора у Европи и важном савезнику Антихитлеровске коалиције.

Подсјетимо, 29. марта 1948. године, предсједник Сједињених Америчких Држава Хари Труман постхумно је одликовао генерала Михаиловића орденом Легија заслуга – највишим одликовањем које САД додјељује странцима. У образложењу се наводи:

„Генерал Михаиловић се истакао као командант ЈВуО и министар, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију. Његове трупе спасиле су многе америчке пилоте, допринијеле Савезничкој побједи и бориле се под тешким условима.“

Ријеч је о чувеној Операцији Халијард, највећој мисији спасавања савезничких пилота иза непријатељских линија у Другом свјетском рату, спроведеној управо у организацији четничког покрета. Захваљујући Михаиловићевим људима, стотине америчких авијатичара избјегле су сигурну смрт или заробљеништво. Тај чин није само војна операција већ и свједочанство моралне вертикале коју је Дража представљао.

У мају 2005. године, више од пола вијека касније, америчка амбасада у Београду је кћерки генерала Михаиловића, Гордани, коначно уручила одликовање. Тај гест изазвао је бурне реакције у региону, посебно у Хрватској и Федерацији БиХ, гдје се историја често пише по партизанским шаблонима и под комунистичким диктатом прошлости.

Али Труман није био једини државник који је препознао величину српског генерала. Француски предсједник и лидер Слободне Француске, генерал Шарл де Гол, одликовао је Михаиловића Ратним крстом с палмама 1943. године. Академик и дипломата Ален Пјерфи открива да је Де Гол говорио:

„Оно што се догодило Михаиловићу, могло је да се догоди и мени – само да су француски комунисти добили налог из Москве!“

Де Гол је у Михаиловићу препознао брата по судбини: слободног човјека, војника и патриоту кога су властити комунисти осудили на смрт јер се није уклопио у нови поредак. Француски лидер је истакао да је Тито преузео власт на темељима Дражиних побједа у раним годинама рата и да је управо он успорио нацистички напад на СССР.

А шта на све то каже господин Шћекић?

Сводећи сложене историјске процесе на идеолошку паролу, он тврди да „четници не могу бити антифашистички покрет“ јер су наводно „сарађивали са окупатором“. Притом, игнорише чињеницу да су се четници борили и против Њемаца и против усташа, као и против комунистичких снага које су рат користиле за револуцију, а не ослобођење народа.

Ту је и манипулација о наводном “грађанском рату” који је Михаиловић започео. Истина је сљедећа: Тито је прекршио договоре о заједничкој борби, дигао оружје против ЈВуО и започео братoубилачки рат.

Зато није питање шта каже Шћекић, већ – шта кажу Сједињене Државе и Француска? Шта кажу архиве, документа, одликовања, јавна саслушања у САД? Шта каже сама истина?

<

А истина је да је генерала Михаиловића на стријељање послала идеологија која је побила више Срба након рата него што су то урадили окупатори током њега. Истина је да је био први герилски лидер у поробљеној Европи. Истина је да му се Запад поклонио, а Исток га се плашио.

Идеолошка мржња према четништву – је не само плитка, већ и срамотна. Не штити она антифашизам, већ прикрива историјску истину. А та истина је једноставна: генерал Драгољуб Михаиловић био је српски војник, западни савезник и жртва једног зла које је на овим просторима владало деценијама – комунизма без милости и истине.

Нека овај текст буде и подсјетник: да у временима замагљене истине, истрајемо у одбрани части оних који су гинули за слободу.
Наставља се…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

6 thoughts on “Од кога да учимо историју, од Трумана и Де Гола или Милана Шћекића и Растодера?

  1. Тај „господин“ Шчекић нити је историчар нити прептендује да буде, фрља се флоскулама из првог основне. Нико се љуцки и са одговорношћу код нас небави истраживањима, фактима јер до праве истине се тешко долази, како тад , тако и данас, на свим нивоима. Свједоци смо и сами, какве су нам и данашње истине. Поред свих технологија. Најгоре је што се објективно нико и нетруди.
    Ко зна шта би истраживања показала и за комунисте и за бравара се нагађа ко је што је? Али факти су да револуција повела братоубилачки рат, ради промјене власти, система и своје идеологије. Бравар побиједио и писао историју ко што се и данас ради, мало шминке нефали. Истине? Народ слушао како му се каже, ко неслуша знасе.

  2. Никад чуо за овог Шћекића. Препоручио бих му књигу, за почетак: Tito, Mihajlovic and Allies by Walter R. Roberts. Ако зна енглески. Следећи корак је да оде у American Embassy у Подгорицу или Београд и потражи савјет како да дође до релевантних докумената из те области и периода. А онда да види да му помогну државе Црна Гора и Србија да оде у САД на студијско путовање. Исто то за Британију и Русију. Онда да видимо шта ће да пише. И да наведе конкретне референце. А не овај циркус за који не видимо конкретне историјске изворе, осом можда филмова Вељка Булајића.

  3. Tito je dobio mali milion orientation, pa sta? Batalite gluposti, Dragoljub je bio oportunista upitnog morala koji je mislio da zna bolje od kralja, a kao ga sluzio. Bravar je bar imao neki plan ako nista drugo.

  4. Јавите ми кад оде админ комуниста, можда ми тада коментар прође…

  5. Kako tada tako i danas izdaja i laz vladaju ovim prostorima,a do istine se tesko dolazi.. .Jer nasi pohlepni ljudi svaki spoljni napad koriste samo da bi se docepali vlasti,a zajednickom neprijatelju se povinuju da bi pobijedili bracu…Tako je bilo u 2sv ratu,tako 90-ih…Pa oda pisu istoriju bratoubice i saradnici okupatora ,izdajnici svoga roda koji u svemu svijetu vide prijatelje a neprijatelje u bliznjima svojim… No’ dje je vjera tvrda tu je i pritisak najjaci …Dje su svetinje tu antihristi napadaju najjace kao na Cetinju npr…

    24
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *