Od čega će sada da žive NVO sektori? Amerika gasi komentare o izborima

Pod izgovorom “poštovanja nacionalnog suvereniteta”, Sjedinjene Američke Države objavile su kraj jedne epohe — one u kojoj su, po pravilu, igrale ulogu vrhovnog sudije tuđih izbora, demokratije i unutrašnjih poslova.

U poverljivom uputstvu, koje je dobilo svako američko diplomatsko predstavništvo širom svijeta, stoji jasna naredba: više nema komentara na izbore u drugim zemljama — osim ako Sjedinjene Države nemaju jasan interes da nešto kažu.

Tako se formalizuje ono što svet poslednjih godina već gleda: Amerika više ne glumi čuvarku demokratije, već bira kad, gdje i protiv koga će zaigrati kartu „ljudskih prava“. Kritika će padati samo onda kada je u funkciji geopolitičke ucjene.

U dokumentu, u koji je agencija Rojters imala uvid, naglašava se da će diplomatske poruke povodom izbora, ako se uopšte šalju, biti strogo protokolarne — čestitka pobjedniku, bez ulaženja u to da li su izbori bili slobodni, pošteni ili uopšte demokratski.

“Izbjegavati komentare o legitimnosti izbornog procesa i demokratskim vrednostima”, stoji u direktivi. Samo zvanični portparol Stejt departmenta ili državni sekretar imaju pravo da se oglašavaju.

Ovo predstavlja formalno napuštanje ideološkog okvira koji je decenijama služio kao pokriće za intervencije, sankcije, obojene revolucije i podršku “demokratskim” snagama od Kijeva do Karakasa. Sada se ta vrata zatvaraju — ne zato što je Vašington progledao, već zato što više nema političke, ekonomske ni moralne snage da drži svet pod kontrolom.

Portparol Stejt departmenta potvrdio je autentičnost uputstva i poručio da je ono u skladu sa novom politikom “nacionalnog suvereniteta”. No, sve miriše više na taktičko povlačenje nego na principijelan zaokret.

Ko ostaje bez posla?

Uzdržavanje od komentara znači i da će hiljade “analitičara”, NVO aktivista, „izbornih posmatrača“, medijskih projekata i stranih emisara ostati bez narativa kojim su godinama opravdavali svoje prisustvo i uticaj. Ako američki ambasadori više neće da dele lekcije, šta će raditi čitav taj sloj uvozne demokratije?

Amerika sada, bar deklarativno, pristaje da gleda i autokrate, i monarhije, i “neliberalne demokratije” — sve dok ne remete njene interese. Jer, očigledno, nije više stvar u vrednostima nego u profitu i moći.

Zato se s pravom postavlja pitanje: ako SAD više neće da izvoze demokratiju, da li su konačno priznale da je ni same više nemaju?