Очекује се стабилизација односа Хрватске и Србије

Након формирања нове хрватске владе, аналитичари очекују конструктивније решавање отворених питања, а после неколико бурних месеци, протестних нота из Србије, тешке реторике, па и увреда које су пљуштале између Загреба и Београда непосредно пре избора у Хрватској – завладала је тишина, преноси Ал Џазира Балкан.

Стручњаци кажу да су се чекали резултати избора, а сада се чека формирање нове владе.

Мандатар ће, извесно је, бити председник ХДЗ-а Андреј Пленковић, а онда креће дефинисање нових односа и темеља решавања низа отворених и компликованих питања између две земље, наводи Ал Џазира.

Међу тим питањима и даље је проблем Закона о универзалној јурисдикцији Србије за злочине почињене у сукобима на подручју бивше Југославије, питање несталих, права хрватске мањине и друга питања због којих Хрватска кочи Србију у приступним преговорима с Европском унијом.

Ту су и „идеолошка“ питања попут укидања пресуде кардиналу Алојзију Степинцу за сарадњу с усташким режимом у НДХ, за шта су га осудиле комунистичке власти – у томе и још неким догађањима у Хрватској месецима уназад Београд је препознао „усташизацију“ Хрватске, наводи Ал Џазира.

Аналитичар Влатко Цвртила очекује, међутим, да ће након формирања нове хрватске владе уследити разговори који ће циљати према томе да се релаксирају односи између две државе, наводећи да за то постоје интереси и с једне и с друге стране.

„Србија у сваком случају жели имати што мирнији пут према Европској унији, а Хрватска жели остварити своје интересе који су доста важни у том подручју. Очекујем да ће се та питања након формирања владе појавити на дневном реду као део процеса приближавања Србије Европској унији, али и као део билатералних односа који би требало следити ове процесе приближавања ЕУ, пре свега они који су последица ратних догађања, а онда и они који би требало да подстакну регионалну сарадњу“, каже Цвртила.

Он очекује да ће будућа хрватска власт проблеме решавати дипломатским путем, односно, како каже, на начин да се не стварају јавне тензије између две државе.

„Вероватно ће бити одређених повишених тонова, тензија итд, али оне не би требало да доведу односе Хрватске и Србије на онај ниво на којем су били ове године“, каже он.

Коментаришући подесћање Ал Дажазире да је премијер Србије Александар Вучић рекао да ће с Пленковићем с друге стране бити теже односити дипломатске победе него што је то било у време Зорана Милановића, аналитичар каже:

„Мислим да је њему пре било лакше, јер је врло лако могао хрватске ставове да представља као ограничавајуће за Србију и као оне који иду супротно интересима ЕУ, дакле тај свађалачки тон и све оно што је изговорено је Србија користила, презентовала као непримерено понашање Републике Хрватске, свашта су писали и слали итд. Сад ће то бити другачије, јер мислим да ће се сада одабирати они алати који неће у јавности развијати расправе, него ће се на другачији начин радити“, каже Цвртила.

Власт у Београду, како с друге стране истиче аналитичар из Србије Цвијетин Миливојевић, отворено је навијала за победу ХДЗ-а и сугерисала Србима у Хрватској да се определе за ту странку, а не Милановићев СДП.

„Мислим да би се проблеми лакше решавали у директној комуникацији политичких репрезената Србије и Хрватске него под утицајем или под посредовањем неке треће стране или, оно што би било најгоре, тако што би једна земља, користећи чињеницу да је већ чланица ЕУ, постављањем нових и нових захтева, фактички „решетала“ и саплитала свог суседа који аплицира за улазак у ту исту ЕУ“, каже он.

Пре недавног стишавања напетости, каже аналитичар Бранко Царатан, односи су прошли кроз више фаза – прва је била када су се власти у Србији и ХДЗ на челу с Томиславом Карамарком нашли заједно на истој страни у сукобљавању с Милановићем.

Након тога уследила су повремена сукобљавања, при чему, истиче, треба водити рачуна да су власти у Србији и хрватска десница, укључујући и десни центар, повремено још под јаким националистичким набојем који производи конфликте, преноси Ал Џазира.

„Међутим, дугорочно гледано, потреба за економском сарадњом, након тога културна сарадња и туризам ће ипак учинити своје. Последње ће доћи можда неко велико деклараторно изражено помирење, прихватање чињеница које су постојале у последњем рату на обе стране. Дакле, могли би рећи да ова фаза захлађења ће ипак бити поступно отопљавања због живота којим са собом доноси потребе економске, културне, туристичке и друге сарадње“, каже Царатан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: